Брисел увелико спрема нови план за решење Балканског чвора, а најважнија одредница тог плана односи се на Србију и Црну Гору, које би 2025. године поново могле да буду у „заједници“
Европска унија се, наиме, спрема да 2025. годину представи као годину новог таласа проширења, али би размирице на Балкану могле да одложе овај процес, наводи се у Нацрту стратегије за Западни Балкан, коју преноси ЕУобсервер.
Уз јаку политичку вољу, спровођење реформи и одржива решења за размирице са суседима, Црна Гора и Србија би требало да буду спремне за чланство до 2025. године, наводи се у тексту Нацрта.
У Европској комисији за Тањуг кажу да је нацрт Стратегије и даље у радној „интерноиј верзији“, која се још усаглашава и може бити измењена све до тренутка објаве.
Према дипломатским изворима Тањуга у Бриселу, разговор између Европске комисије и држава чланица највише се води управо у вези с временским ограничавањем новог таласа проширења, али и потписивања споразума о нормализацији односа Београда и Приштине, а што је према ранијим најавама ЕК планирала за 2025. односно 2019. годину.
У Комисији и Европском парламенту за Тањуг су потврдили да би комесар Хан требало да нову стратегију представи 6. и 7. фебруара, најпре пред посланицима ЕП у Стразбуру, а затим и у Бриселу.
У дипломатским изворима кажу да управо због континуираног рада може доћи и до померања датума саме презентације Стратегеије.
У нацрту тог документа, наиме, у који је ЕУобсервер имао увид, као датум представљања наводи се 14. фебруар.
– Партнери на западном Балкану имају историјску прилику. По први пут перспектива њиховог приступања има временски оквир“, наводи се даље у нацрту текста који преноси ЕУобсервер.
У радном документу Европске комисије у који је Тањуг имао увид Србија и Црне Гора су означене као лидери у процесу приступања ЕУ.
– ЕУ је посвећена одржању оваквог моментума као и отварању неколико нових поглавља са Србијом у 2018. години. На Србији је да одреди брзину преговора, на првом месту правећи стваран и садржајан напредак у области владавине права. Напредак у дијалогу са Косовом и рад у циљу свеобухватне нормализације односа, биће кључан за напредак Србије у процесу приступања ЕУ – изјавио је за Тањуг званичник Европске комисије.
Када су преостале земље региона у питању, у радном документу Комисија наводи да очекује кандидатски статус за БиХ до краја 2019. године и „замах у преговорима о чланству“ Албаније и Македоније, уколико Тирана спроведе пет реформских приоритета, а Скопље реши проблем имена са Грчком. Косово би требало да дође у ситуацију да разматра формално подношење захтева за кандидатски статус.
Оно на шта би Европска комисија посебно требало да упозори регион кроз нову стратегију, а и што је изјавио сам председник Жан Клод Јункер подстакнут тренутним размирицама Хрватске и Словеније, јесте решавање билатералних спорова пре уласка у чланство
– ЕУ неће да увози билатреалне спорове, зато сви партнери на западном Бакану морају што пре да их реше – наводи се у нацрту документа уз предлог да се гранична питања решавању међународном арбитражом, рецимо у Хагу, при чему би свако одлука морала да буде обавезујућа и коначна и у потпуности испоштована.
У документу би требало да се нагласи да ће „свеобухватна нормализација односа Србије и Косова у облику правно обавезујућег докумета“ бити кључна за ЕУ перспективу једне и друге стране, а у Бриселу истовремнео упозоравају да без обзира на евентуални споразум између Београда и Приштине, косовске аспирације за чланство у ЕУ имају велику препреку у виду пет земља чланица ЕУ које не признају независност.
Европски аналитичари у разговору за Тањуг упозоравају да би Стратегија за Западни Балкан могла да буде „мач са две оштрице“, с једне стране колико год би временски оквир дао подстицај и нови елан земљама Западног Балкна да крену у још јаче и брже реформске процесе, толико би нереални и прекратки рокови, који не би могли бити испраћени адекватним реформским процесима у региону, могли да буду контрапродуктивни, а резултат обесхрабрујући.
Извор: intermagazin.rs
