Србија

ИЗВЕШТАЈ КОНГРЕСА САД О СРБИЈИ: Русија је ОМЧА ОКО ВРАТА, две ствари шире страх и обе имају везе са ВОЈНОМ ПРЕТЊОМ

Амерички званичници на Србију гледају као на стратешки кључну земљу Балкана и потенцијалног покретача економског развоја у региону. Ипак, у извештају „Позадина и односи са САД“, који је направила Истраживачка служба америчког Конгреса, провејава и закључак да би Србији у евроатланским интеграцијама велику омчу око врата могла да направи Русија.

Судећи по називу, извештај је требало да се базира на односима Србије и Америке, али је велики простор дат анализи односа са Русијом, али и Косовом и ЕУ. Ипак, у свакој од анализа, било да је реч о оним са САД-ом, Косовом или ЕУ, помиње се утицај званичне Москве.

У овом тренутку највећу главобољу им задају извештаји који долазе из Београда, а у којима се наводи да је Србија заинтересована за куповину руског ваздушног одбрамбеног система (вероватно мисле на ракетни систем С-300, прим.аут), као и могуће отварање центра за поправку руских хеликоптера. И док би куповином наоружања, закључује се у извештају, дошло до подизања тензија са суседним државама и покретања трке у наоружању у региону, по мишљењу америчких аналитичара отварање центра за руске хеликоптере било би равно отварању руске војне базе на српској територији.

Иначе, није познато да држава Србија има намеру да отвори центар у којем би се ремонтовали хеликоптери из Русије. Жељу за тим, али још пре скоро две године, изразио је Дмитриј Рогозин, тада потпредседник руске владе.

– Ми бисмо хтели да у Србији постоји међународни, или барем регионални сервисни центар за поправку хеликоптера руске, совјетске производње. Без обзира каквих – војних, цивилних… – навео је Рогозин, након чега се о томе, бар не јавно, није разговарало.

Неизбежна тема за Американце је и Руски хуманитарни центар у Нишу, који је такође поменут у извештају Конгреса. У њему пише да његов рад изазива забринутост у САД-у и ЕУ, јер Москва кроз Центар суптилно спроводи обавештајне и војне операције под окриљем Кремља, као и да шпијунира САД. У том документу се подсећа да се Руски центар налази на локацији која је релативно близу НАТО мировним снагама на Косову.

САД се оштро противи захтеву из Русије да се да имунитет запосленима у том центру, уз подсећање да су амерички званичници упозорили Србију да озбиљно размисли да ли ће им изаћи у сусрет. У извештају се помиње и да су руски агенти у Србији спроводили обавештајне операције и да су били стационирани у Београду.

Војне вежбе и са НАТО и са руском војском

У делу извештаја који је посвећен анализи односа Србије и Руске Федерације пише и да Москва наводно подржава неколико српских партија – политички и финансијски, као и да су 2016. три српске странке – ДСС, Двери и СНП потписали декларацију са Јединственом Русијом, чији је председник Владимир Путин.

У документу Конгреса помиње се и да упркос блиским односима са Русијом, Србија учествује у Партнерству за мир и наводи да НАТО има малу канцеларију у Београду. Такође, истиче се и да је Србија 2015. потписала споразум о о вишем нивоу сарадње намењен земљама које немају намеру да се прикључе НАТО-у.

У извештају се истиче да су српске снаге учествовале у 13 војних вежби са чланицама Алијансе и седам са америчким снагама. Истовремено, додаје се, Војска Србије одржавала је војне вежбе и са руском, укључујући две са руским и белоруским снагама 2017.

Србија плаћа 900 милиона евра спољног дуга Косова

У делу у којем се анализирају односи Србије са Косовом подсећа се на политичке прилике од деведесетих до данас, сукоби, етничка чишћења, ток преговора Београда и Приштине, али и воз са натписом „Косово је Србија“, који је „заустављен пре преласка границе“.

У извештају се констатује да Србија и даље исплаћује 900 милиона евра или око милијарду долара спољног дуга Косова Париском и Лондонском клубу, те ЕБРД, који је настао између 1970. и 1990, јер, како пише, Србија сматра да је њена „бивша“ покрајина и даље српска територија.

Амерички Конгрес констатује да су се након убиства Оливера Ивановића две стране обавезале да ће сарађивати како би идентификовали и процесуирали починиоце, али се све отеже и развлачи.

Наводи се да и је упркос тензијама на линији Београд – Приштина дошло до промена, па је Приштина дозволила Александру Вучићу да спроводи кампању за председничке изборе 2017. на Косову.

У извештају пише и да косовска влада није очекивала да ће Александар Вучић признати независност Косова, али се надала да ће направити уступке, који би смањили тензије и релаксирали односе Србије са ЕУ. Веровало се да ће Београд пронаћи начин да нормализује односе са Приштином без експлицитног признања Косова, што би КиМ омогућило да се на пример учлани у УНЕСКО.

У документу Конгреса наводи се да се током лета појавила идеја о разграничењу, по којој би косовске власти пристале да уступе делове на северу Косова у замену за признање независности или Прешевску долину у којој већином живе Албанци.

Иако су раније на КиМ одбацивали такву идеју, у извештају се констатује да је Хашим Тачи изашао са предлогом „корекције граница“.

Могуће одлагање учлањења Србије у ЕУ

Извештај се бави и роковима у којима би Србија могла да уђе у ЕУ. Цитира се изјава председника ЕК Жан Клод Јункера да су Србија и Црна Гора два најранија кандидата за придруживање Унији, те да би могле да постану чланице 2025. године. Међутим, разлике око решавања питања Косова цео процес би могле да успоре.

Напомиње се и да је Србија главни кандидат за улазак у ЕУ, упркос неслагањима појединих званичника са њеном политиком према Русији. У извештају се подсећа да Србија није увела санкције према Русији, што су у ЕУ неки оштро критиковали.

 

Извор: Blic.rs