Бриселски дијалог је пропао?!

Само дан пошто је председник Србије Александар Вучић, након трилатералног састанка у Бриселу, поручио да ће дијалог Београда и Приштине бити настављен када Приштина повуче своје противправне одлуке, приштински дневник „Епока е ре“ објавио је да су могућност прекида дијалога најавили и премијер привремених институција у Приштини Рамуш Харадинај и његов заменик Енвер Хоџај.

Приштинске власти, како се наводи, не желе даље да разговарају са Београдом уколико питање визне либерализације за Косово не буде на дневном реду у децембру.

Како за Спутњик оцењује Стефан Сурлић са Факултета политичких наука у Београду, Приштина у овом тренутку нема стабилну политичку већину за постизање споразума и зато прибегава производњи кризе како би споразум са Београдом био стављен по страни.

„Приштина корацима уназад жели да поништи и досадашње напоре за нормализацију односа између Београда и Приштине. Власти у Приштини такође желе да купе време које ће им омогућити да у наредном периоду у евентуалној промени политичких снага кроз изборе на европском, а можда и на националном нивоу, обезбеде потребну већину за евентуални наставак преговора. Међутим, у овом тренутку то делује мало вероватно јер у овом тренутку у Приштини превагу имају управо политичке снаге које не виде никакав политички или друштвени интерес у томе да се постигне споразум са Београдом“, објашњава Сурлић.

Да је сасвим очигледно да са привременим приштинским властима није могуће водити нормалан дијалог сматра и некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.

„Они не само да нису испунили своје обавезе из Бриселског споразума, већ покушавају и да се понашају уцењивачки и намећу ситуације и решења која су далеко од озбиљног дијалога и не доприносе било чему што може да претпоставља нормализацију односа. Видели смо нове уцене из Приштине и то на рачун Брисела, па је резиме свега овога заправо питање позиције оног дела међународне заједнице која подржава косовску независност. Све што смо до сада видели из Приштине је порука том делу међународне заједнице — да ли заиста постоји добра воља и жеља да се дође до неког решења и да на овим просторима владају мир и стабилност? То је суштинско питање“, категоричан је Миливојевић.

Стефан Сурлић верује да је пропуштена прилика за споразумом између Београда и Приштине и напомиње да је неизвесно да ли ће се у догледно време уопште отворити простор за тако нешто.

„Може се десити да међународна заједница, али и политички актери у Београду и Приштини изгубе интерес за постизање споразума. То би значило да ће се нека нова прилика за пуном нормализацијом односа отворити тек након дугог низа година“, напомиње Сурлић.

Упитан, који се даљи потези Београда могу очекивати, у ситуацији када је дијалог обустављен очигледно са обе стране, Зоран Миливојевић каже да би у овим околностима било најприродније да се цела ствар врати тамо где јој је место — у Савет безбедности УН и да се инсистира на поштовању Резолуције 1244.

„То је једина могућност да се постигне било какво решење и да се питање Косова и Метохије преведе на терен који може свима нама да гарантује некакав резултат који би био у функцији мира и стабилности на овим просторима, али и заштите међународног права и поретка у сваком погледу“, каже Миливојевић.

Стефан Сурлић, међутим, сматра да је сценарио пребацивања питања односа између Београда и Приштине под окриље УН мало вероватан, пре свега зато што би се томе успротивила Европска унија.

„То би значило да ЕУ није показала способност да постигне споразум између Београда и Приштине, да је и овај пут пропустила ту прилику и да није способна да као политичка заједница решава проблеме у сопственом дворишту. Чак и да то питање дође до УН, проблем је подељеност унутар Савета безбедности. Русија и Кина стоје иза става Србије, док остале земље-чланице СБ УН јасно стоје иза косовске независности и оне ће спречити било какву могућност да се та независност на било који начин угрози“, примећује Стефан Сурлић.