Издвајамо Русија Свет

ЖЕСТОК РАТ ДРОНОВИМА ИЗМЕЂУ АМЕРИКЕ И РУСИЈЕ: Нови руски систем нерешива енигма за Амере!

Фото: Јутјуб

Како се САД све више ослањају на ваздушне дронове, Русија формира прве специјализоване копнене јединице за ометање електронике и обарање дронова.

Руска војска постаје све боља у обарању непријатељских дронова. То би могло имати озбиљне последице по САД јер се они све више ослањају на беспилотне летелице.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Посаде Силок возила за електронско ратовање су “приморале беспилотна ваздушне летилице да се спусте“ током ратне игре у близини Лењинграда са 500 војника, објавио је Кремљ 2. новембра.

Силок је најновији у дугом низу система за ометање радио-фреквенције које је руска војска распоредила још од Хладог рата како би блокирала непријатељске комуникације, укључујући и радио везе које омогућавају оператерима да контролишу дронове – и дроновима да пошаљу назад видео и друге обавештајне податке.

У ратној игри, “неидентификована беспилотна ваздушна возила разних модификација су покушала да уђу у затворени ваздушни простор,“ изјавио је Кремљ.“Војници су користили Силок опрему како би лоцирали ваздушне уљезе и приморали их да слете.“

“Након тога, инжењерске и минерске јединице су деактивирале импровизоване експлозивне уређаје постављене на дронове, а тимови војне полиције за хитну помоћ су задржали оператере који су их контролисали.“

Иако је руска војска, и совјетска војска пре тога, дуго управљала Р.Ф-ометачима, све до октобра 2017. године Кремљ није успоставио своју прву копнену јединицу специјализовану за уништавање непријатељских дронова.

Руси су такође распоредили Р.Ф.-ометаче у Сирији како би заштитили московске инсталације у тој земљи. Нови Силок ометач се придружио руским снагама у Сирији у августу 2018. године.

Претња дроновима је у Сирији акутна. У ноћи 5. јануара 2018. године, рој експлозивних малих беспилотних летелица, очигледно под контролом сиријских побуњеника, напао је две руске базе у западној Сирији.

Десет дронова, које је Кремљ описао као “авионског типа,“ напало је ваздушну базу у Хмеимиму, где Русија изводи највећи део своје ваздушне моћи у Сирији. У међувремену, три дрона су напала руске објекте у близини луке Тартус. Русија је интервенисала у сиријском грађанском рату на страни сиријског режима почев од краја 2015. године.

Сваки од ових дронова носи 10 бомби од по пола кг под својим крилима, тврди Кремљ.

Панцир-С систем ваздушне одбране је оборио седам дронова, док су руски специјалисти за електронско ратовање приморали шест дронова да слете, вероватно ометајући њихове радио контролне везе.

Ширење ометача и растуће вештине Русије у њиховој употреби би могло бити претња за рстућу флоту дронова америчке војске.

2011. године, Иран је очигледно користио руски Автобаза ометач да примора стелт шпијунски дрон америчког ваздухопловства РQ-170 да слети дуж границе Авганистана и Ирана. Како је пријављено, Русија је омела америчке дронове над Украјином 2014. године.

Пентагон је јасно свестан овог ризика. ДАРПА-ина дуготрајна иницијатива за Комуникације под екстремним условима Р.Ф. спектрума и слични програми имају за циљ да развију “технологију за детекцију сигнала и распознавања која омогућава радијима да препознају ометање, и прилагоде се томе да одрже комуникације – чак и уз присуство озбиљних и/или прилагодљивих ометања,“ каже ДАРПА-ин менаџер програма Џозеф Еванс.

ДАРПА-ини напору се фокусирају на радио системе који могу боље открити и проценити ометање, променити њихове фреквенције и обрадити деградиране податке како би они имали смисла.

Паралелно са тим, америчко ваздухопловство ради на алгоритмима који би могли омогућити дроновима да обраде своје сензорске податке – и, на пример, идентификују мете – пре него што их пренесе путем радија оператеру на земљи. “Обрада и експлоатација ће се догодити на сензору – то се неће десити у централизованом чворишту на некој копненој маси,“ рекла је августу 2018. године заменик начелника штаба ваздухопловства, генерал-потпуковник Вера Лин Џејмисон.

На што мање иформација дрон треба да се ослони, јер је мање осетљив на ометање.

Исто тако, што се више дрон може лансирати, управљати и слетети самостално, мање му је потребна јака радио ваза са његовим оператером. У септембру 2018. године, Реапер дрон ваздухопловних снага је завршио своје прво успешно аутономно слетање овог типа.

Захваљујући бољим сензорима и софтверу, амерички дронови константно постају аутономнији. Али ће им увек требати нека врста радио везе како би назад послали сензорске податке и друге обавештајне информације. То је једна слабост коју би Русија могла да настави да користи.

Извор: Webtribune.rs