Причао отворено о болној теми.
Новак Ђоковић је често пред целим светом истицао незадовољство због НАТО бомбардовања Србије 1999. године, а своје негативно искуство је поделио и са британским аутором Џејом Шетијем.
– Србија је била бомбардована два и по месеца без престанка, сваке ноћи и сваког дана. Моја породица и ја смо се два и по месеца будили током ноћи због сирена, авиона коју су нас прелетали. Било је поражавајуће и застрашујуће. То је најгора ствар коју сам икада видео. Било је ужасно видети авионе који вам изнад главе бомбардују болнице и све остало. Многи невини људи су умрли, а захвалан сам што ја нисам изгубио никог блиског, иако знам људе који су изгубили себи ближње и то је ожиљак који ћу носити до краја живота – причао је Новак.
Наставио је у оштријем тону.
– На почетку сам осетио оно што је и већина нашег народа – желео сам освету. Ко су они да бомбардују невине људе? Шта се дешава? Имао сам 12 година и сећам се да сам се на дан рођендана крио у склоништима. Рекли смо да ћемо се, после недељу, две скривања, вратити нормалном животу да нас неће занимати шта ће се десити јер – ако нас погоде, шта ми ту можемо? Сећам се да сам 12. рођендан провео са пријатељима играјући тенис. Тада нисмо ишли у школу, тако да је то било супер! Певали су ми рођенданску песму, а ја се јасно сећам слике авиона који свуда испуштају бомбе. Било је ужасавајуће, али сам се у исто време осећао као да одрастам и у томе су ми доста помогли родитељи.
И ово ратно искуство помогло је Ђоковићу да постане најбољи тенисер света.
– Хтео сам да покажем свету шта може да уради дечак из ратом разорене земље, да може да буде најбољи у спорту који је глобалан. Све што се десило, десило се с разлогом, а ја не жалим ни за чим. То је моја карма и нешто кроз шта сам морао да прођем. Не само ја са породицом, него сви ми као нација. Српски народ је кроз историју прошао кроз много ратова и немаштине, тако да је лепо видети јединство код наших људи – подвукао је Ђоковић.
Извор: srbijadanas.com
