Страшно!
Весела тинејџерка Маја, још као средњошколка, због лепоте и стаса запала је за око мајсторима фотографије. Онако висока постала је убрзо фотомодел, а успут је код Бате Миладиновића завршила и двогодишње школовање за новинара-водитеља, јер јој је новинарство био животни сан, написала је Снежана Серафимовић за Сведок.
Своје снове, новинарске, почела је још 1991. године да остварује у НТВ СТБ, где је сваке недеље водила уживо емисије „Београдски булевари“ и „Домаћин и комшилук“.
Са Цецом Величковић упознала се у јесен 1993. године када је ангажује штаб Странке српског јединства да води промотивне скупове странке на којима су, међу осталима, гости били Џеј Рамандановски, Оливер Мандић, Цеца Величковић… Спријатељила се с Цецом, постале су нераздвојне другарице, а у новинама, том неумитном хроничару догађања, остаће забележена изјава Маје Павић.
– Био је неки мутан новембарски дан. Цецу сам упознала у гардероби Хале спортова у Панчеву. На први поглед није ми била нарочито симпатична, а изгледа ни ја њој. Зашто? Па, једноставно тако је било. То је трајало три дана, четвртог смо селе у неки џип и отад смо нераздвојне. Често смо спавале једна код друге, заједно јеле, дружиле се… Касније сам ишла на све њене концерте, она је долазила на снимање мојих емисија…
И, док се бар јавно није знало, а тајно шапутало о венчању Цеце Величковић и Жељка Ражнатовића Аркана, у стану породице Павић популарна Цеца је упитала (не)надано Мају: „Да ли ћеш да ми будеш кума на венчању?“
– Пристала сам, наравно, причала је Маја, и додала да је морала да издржи вишенедељњу гужву око венчања Аркана и Цеце. Имала је, понекад, осећај као да се она удаје:
– Малтене, моја свадба ми неће бити тако драматична…
– На једвите јаде, преко силних веза, успела сам да га доведем пред камере. Емисија је трајала пола сата и била је веома запажена – причала је она тада.
У време венчања Жељка Ражнатовића и Цеце Величковић у специјалном издању „Моја свадба“, штампаном у малом тиражу и подељеном гостима на венчању, под насловом „Са Цецом дан и ноћ“ објављен је подужи текст у којем је било и питање Маји – постоји ли у њеном животу неки мушкарац?
После краћег колебања уследио је одговор:
– Постоји! То је Раде Ћалдовић. Жељков друг из детињства. Упознали смо се у дискотеци „Таш клуб“, 26. априла 1994. године и то још траје…
Трајало је.
До суботе, 15. фебруара 1997. године. У 03.20 сати из хеклера са пригушивачем убице су ликвидирале Радета Ћалдовића Ћенту, једног од последњих славних имена БГД и европског подземља, и Мају Павић, која се затекла у недоба ту, у Француској улици, пред Клубом књижевника.
Имала је 25 година.
Извор: srbijadanas.com/Еспресо
