Наша телесна тежина одређена је највише исхраном и количином енергије која се уноси и троши, као и физичком активошћу. Али, значајан утицај имају четири хормона, који су најчешће кривци када се деси да особа ни уз све напоре не може да смрша.
Када схватите како функционишу и како можете да утичете на њих, лако ћете доћи до идеалне телесне тежине:
1. Лептин
Овај хормон се синтетише у масном ткиву, а рецептори лептина налазе се у хипоталамусу, хипокампусу и можданој кори. Лептин мозгу шаље сигнал да „угаси“ апетит и регулише складиштење вишка калорија у масне ћелије. У исто време, овај хормон штити остала ткива у телу од токсичног вишка масноћа.
Повећан ниво лептина повезује се са вишком масноће у телу и сматра се одговорним за преједање и чест осећај глади. До овог контадикторног процеса долази када тело развије отпорност на лептин, најчешће услед мутације рецептора овог хормона под утицајем генетских или фактора из околине.
Хронично повишен ниво лептина доводи до гојазности, преједања и запаљења, услед чега може доћи до хорничних болести попут хипертензије, метаболичког синдрома и срчаних болести.
Шта све повећан ниво лептина ради телу:
– Изазива умор, чест је узрок синдрома хроничног умора;
– Нарочито лоше утиче на пацијенте оболеле од хепатитиса Ц и оболелих од синдрома нервозних црева;
– Подстиче ослобађање прозапаљенских цитокина, који изазивају веће упале у телу и одређене „поремећаје“ у мозгу;
– Погађа крвне судове, кости, имуни систем (утиче и на ниво глукозе и метаболичких масти) и репродуктивни систем;
– Изузетно повишен ниво лептина доприноси бржем расту и ширењу запаљења и канцерогених ћелија;
– Може да буде узрок повећаног броја белих крвних зрнаца;
– Помаже бољем одговору тела на стрес и снижава варијабилност срчаног ритма;
– Може да снизи, али и да повећа апетит.
Лептин има свој устаљен ритам производње и врхунац достиже око поноћи. Најнижи ниво овог хормона је између 9 ујутро и поднева, али се то све може променити у зависности од тога када једете.
Шта повећа ниво лептина?
Ниво овог хормона расте након оброка као реакција на инсулин; што више угљених хидрата унесете кроз храну, више масти се складишти у телу. Када је за ниво лептина одговоран стрес, може да дође до потпуног нестанка апетита (најчешће код људи у депресији).
Остали узроци могу бити спавачка апнеја, коришћење дексаметазона, гојазност…
Шта снижава лептин?
Пост барем 24 сата, физичка активност, недостатак сна, алкохол, инсулин и повећан ниво тестостерона снижавају ниво лептина.
2. Инсулин
Овај значајан хормон има више ефеката – снижава апетит, али може да повећа ниво масних наслага, регулише телесну тежину и осећај ситости. Проблем гојазности везан за овај хормон долази када се развије отпорност на инсулин, односно када тело више не добија сигнал од мозга да сте сити, па у том случају инсулин повећава осећај глади уместо да га угаси. Ви једете, панкреас производи инсулин, али мозак говори да вам треба још хране.
Утицај нивоа инсулина на тело
– Допрема глукозу у јетру, мишиће и масне ћелије;
– Преноси важне супстанце из крви у масне ћелије;
– Регулише излучивање масти из масних ћелија;
– Помаже спречавању губитка протеина из мишића – повећава њихову апсорпцију и апсорпцију аминокиселина у мишиће;
– Низак инсулин стимулише јетру да претвара гликоген у глукозу и да је излучи у крв – због тога људи са ниским инсулином и мају висок ниво глукозе;
– Регулише производњу глукозе из протеина;
– Снижава ниво калијума;
– Опушта мишиће тако што омогућава да крв уђе у мале крвне судове; низак ниво инсулина успорава циркулацију, због чега вам је хладно;
– Регулише излучивање соли у бубрезима – зато људи са ниским инсулином пате од ниског притиска.
Иако је улога инсулина пре свега добра и штити читаво тело, али тај „заштитнички“ ефекат заправо стимулише складиштење масти у ћелијама, због чега се теже мршави.
3. Неуропептид Y (НПY)
У питању је неуротрансмитер који се налази у мозгу и вегетативном нервном систему. Производе га мождани и неурони симпатичког нервног система. Има неколико функција, од којих су најважније повећање акумулације масноћа и стимулација глади, али и ублажавање стреса, анксиозности, перцепције бола, жеље за алкохолом и регулише биолошки ритам тела. Међутим, НПY је често узрок гојења.
Утицај нивоа НПY на тело
– Подстиче стварање нових масних ћелија и складиштење масноћа у њима, најчешће у пределу стомака;
– Ублажава анксиозност и епилептичне нападе;
– Погоршава одговор тела на стрес јер појачава производњу кортизола;
– Превисок ниво може да повећа ризик од рака.
Студије на животињама показале су да константни стрес и храна богата глукозом стимулишу производњу неуропептида Y. Такође, када ограничите унос калорија, ниво НПY се повећава.
4. Кортизол
Овај хормон изазвива гојење. Али, када се погледа крвна слика гојазних пацијената, ниво кортизола је нормалан. То је зато што се повишени нивои налазе у масним ткивима. Кортизол појачава апетит и унос шећера јер акривира рецепторе у хипоталамусу који стварају потребу за храном пуном масноћа и шећера.
Утицај нивоа кортизола
– Повећава лучење лептина из масних ћелија;
– Снижава производњу инсулина, повећава ризик од инсулинске резистенције;
– Повећава производњу глукозе;
– Оштећује мишиће;
– Нарушава имунитет и повећава ризик од рака;
– Негативно утиче на коштано ткиво и колаген;
– Стимулише мокрење;
– Подстиче задржавање соли и самим тим повишен крвни притисак;
– Спречава апсорпцију калцијума;
– Стимулише излучивање желудачне киселине;
– Успорава зарастање рана;
– Може да има и позитивне ефекте – ублажава хипогликемију, обољшава циркулацију и доток крви до срца.
Сада када сте упознати са четири најважнија хормона одговорна за килажу, све што треба да радите јесте да пратите следећа правила:
– С времена на време проверите нивое лептина, инсулина, НПY и кортизола;
– Држите се правилне исхране и вежбања, избегавајте преједање;
– Спавајте сваког дана 7-8 сати у потпуном мраку;
– Свакодневно радите на избацивању стреса кроз физичке или психолошке вежбе;
– Редовно контролишите рад жлезда и панкреаса.
Извор: Курир
