Експерти за тржиште хране већ недељама упозоравају како нас ускоро очекују велики проблеми повезани с несташицама хране.
Свет је и раније трпео тешке кризе глади, али оне су биле регионалне и узроковане једним или другим узроком – екстремним временским приликама, економским падовима, ратовима или политичком нестабилношћу.
Стручњаци кажу да је у овом случају проблематика глобална и узрокована мноштвом фактора повезаних с пандемијом корона вируса и прекидом економског поретка: изненадним губитком прихода за безброј милиона људи који су већ једва преживљавали. Проблем су и колапс цена нафте, раширени недостатак сигурних прихода од туризма; прекоморски радници који немају новца за слање кући; и текући проблеми попут климатских промена, насиља, пресељења становништва и хуманитарних катастрофа.
Већ од Хондураса до Јужне Африке до Индије, протести и пљачке избили су усред фрустрација због застоја и бриге због глади. Затварањем наставе више од 368 милиона деце изгубило је храњиве оброке и грицкалице које иначе добијају у школи.
Глобално не недостаје хране нити прети масовно гладовање од пандемије. Но, логистички проблеми у садњи, жетви и превозу хране оставиће сиромашне земље изложене у наредним месецима, посебно оне зависне о увозу, рекао је Јохан Свинен, генерални директор Међународног института за истраживање хране у Вашингтону.
Иако је систем дистрибуције хране и малопродаје у богатим земљама организован и аутоматизован, рекао је, системи у земљама у развоју су „интензивно ангажовани“, чинећи ове ланце снабдевања много рањивијима на прописе Цовид-19 и социјалне дистанце.
Иако не дође до великог пораста цена хране, стање сигурности хране за сиромашне људе вероватно ће се погоршати у целом свету. То се посебно односи на привреде попут Судана и Зимбабвеа која су се борила пре избијања, или она попут Ирана која су приходима од нафте чешће користила за финансирање критичне робе попут хране и лекова.
У Венезуели би пандемија могла да нанесе разоран ударац милионима који већ живе у тешкој економској ситуацији због америчких санкција.
Неизвесност у вези с храном такође је значајна у Индији, где се радници с дневним надницама с мало или нимало социјалне сигурности суочавају с будућношћу у којој глад представља непосреднију претњу од вируса.
– Како су плате пресушиле, процењује се да је пола милиона људи напустило градове како би отишли кући, што је покренуло „највећу масовну миграцију у нацији од независности – рекао је Амитабх Бехар, извршни директор индијске компаније Oxfam.
Извор: Srbijadanas.com/Блиц.рс
