Када треба радити преглед скенером код Ковид пацијената, а када рендгеном, како разликовати типичну од атипичне клиничке слике заражених, колико је важно на време реаговати на прве симптоме инфекције и како одлагање одласка лекару утиче на плућа, на сва ова питања је у интервјуу за РТС одговарао радиолог из Центра за радиологију Клиничког центра Србије др Бојан Банко.
Стручњаци широм света месецима упозоравају да је веома важно јавити се лекару одмах након првих симптома. Сматра то и наш лекар који је нужност брзог реаговања овако објаснио:
„Првих три до четири дана, то је та почетна фаза када могу бити само врло дискретне промене на плућима или их уопште не мора бити. У тој некој фази од четвртог, петог дана до осмог стварају се та млечна стакла, почињу те зоне консолидације. Ако пацијент не почне са симптоматском терапијом, односно терапијом која се даје да помогне нашем имуном систему да се избори са тиме, онда од деветог до 13. дана имамо озбиљне ожиљне зоне, изражену консолидацију односно згрушавање ткива плућа, а после 14. дана и фиброзу плућа што је заправо крајњи стадијум те болести“.
Типична и атипична слика ковид пацијената
У разговору за РТС говорио је и о типичној и атипичној клиничкој слици оболелих:
„Најчешће се ради о вирусној пнеумонији која се јавља обострано на плућима и то најчешће у доњим деловима, позади. То су најчешће као млечно стакло, једна опна са танким септама и то је неки почетни ниво. Касније долази до задебљања ткива плућа односно интерстицијума“.
Како је додао, „како одмичу дани (важно је рећи да су дани у питању), интерстицијум се задебљава, стварају се зоне консолидације и негде после 12, 13 дана и ожиљне фиброзне зоне које се не могу репарирати“.
Скенер, ренген и магнетна резонанца
Др Бојан Банко напоменуо је да је „цела пандемија дијагностичку радиологију ставила у само срце зато што је сваки пацијент који се лечи од ковид инфекције урадио најмање један радиолошки снимак“ – најчешће скенер или рендген.
„Може се рећи да на првом месту рендген буде примарна, односно иницијална метода. Међутим, мана саме радиографије је што она има ниску сензитивност. Студије су показале да је она негде око 60 процената. У преводу то значи да, на пример, код неких почетних промена на плућима код ковид инфекције упалне промене се неће видети“, објаснио је за РТС др Бојан Банко и додао:
„Фокус је на скенеру. То значи да је сам скенер метода избора. Постоји неколико група пацијената који имају индикације за скенер. На првом месту то су они људи који имају потврђен коронавирус ПЦР тестом и клиничке симптоме и њима се свакако ради скенер“, рекао је и додао да су на другом месту људи који имају благу клиничку слику, код којих постоји сумња, али који имају одређене удружене болести као што су остале респираторне инфекције, кардиоваскуларна обољења, гојазност, канцер или дијабетес.
„Тим пацијентима треба урадити скенер зато што се показало да је код ових пацијената већа прогресија ковид инфекције. Трећа група пацијената су они људи који немају неку клиничку слику, али су били у некој епидемилошоки ризичној зони. То значи да је неко њима најближи оболео или у средини у којој су се кретали“, истакао је.
Радиолог је објаснио и стандардну дијагностичку процедуру, односно када се која метода користи.
„Радиографија и ултразвук су најмање што ћете добити када легнете у боницу. Рендген плућа, ултразвук стомака то су неке основне методе које ако их гледа добар радиолог могу много тога да кажу“, изјавио је и додао да се у највећем броју ситуација допуњује дијагностика скенером или магнетеном резонанцом.
„То су потпуно две различите методе, скенер има ту изузетно просторну резолуцију где у кратко време може да се сними већи део тела. Са друге стране, магнетном резонанцом меко ткиво ми можемо да видимо у ситне детаље слојеве ткива, па да покажемо до ког дела се одређена промена проширила и на тај начин ћемо лекару који вас лечи рећи на који начин ће вас лечити“, истакао је.
На питање да ли су ове методе ризичне, одговорио је да методе попут рендгена или скенера имају јонизујуће зрачење.
„Оно јесте штето, али штетно је ако се често снимате или се често раде. Један ренгден плућа има зрачање један, два милисилверта, а скенер плућа има седам. Међутим, то не искључује примену, ако постоји индикација за скенер плућа или абдомена, без обзира на зрачење то се мора урадити и та количина зрачења неће вам наудити. Наудиће вам ако то радите у више дана или доста често“.
Напоменуо је да магнетна резонанца нема штетно дејство:
„То значи да пацијенти могу да се снимају колико год, више пута недељно ако постоји потреба“.
Ипак, постоји група пацијената која не сме да иде на ову врсту снимања.
„На првом месту ту су метални предмети које пацијенти у себи имају. Многи пацијенти од неких саобраћајних незгода имају то у себи“, рекао је др Банко.
Поједине студије, међутим, показале су да се и у овим случајевима може применити магнетна резонанца јер се „око тог страног предмета фирмира јако фиброзно ткиво које магнетно поље не може да помери“.
„Тако да је ту танка линија да ли они са металом могу или не. Не постоји неки колективни став, то је индивидуална одлука лекара“.
Важно је рећи да на магнетну резонанцу не смеју да одлазе и пацијенти са ушним и очним имплантима, као и пејсмејкерима.
„Иако пејсмејкери нове генерације данас су компатибилни. Од пре неколико година ми снимамо пацијенте са пејсмејерима новије генрације који могу ући у магнетно поље“.
Извор: zena.blic.rs
