Током годину дана борбе против вируса корона показало се да је здравствени систем у Србији “жилав”, два пута је издржао јаке ударе са по скоро 10.000 ковид пацијената на болничком лечењу, каже заменик директора нишког клиничког центра и координатор ковид болница у Нишу др Радмило Јанковић.
Поредећи март прошле године и ове, он је рекао да се ситуација није много променила што се тиче броја тешких пацијената, али да је данас здравствени систем много спремнији, изграђени су додатни капацитети, што је много помогло у борби са епидемијом.
Истиче да су здравствени радници, годину дана након појаве првог зараженог пацијента у Србији, много искуснији у лечењу ковид пацијента, примењује се иста терапија као у свим светским центрима, прате се се клиничке студије и до сада су протоколи у лечењу ковид пацијената мењани десетак пута.
Бесан сам због једне ствари
„Оно што је мене растужило, можда чак и разбеснело је да смо као друштво сада показали недостатак елементарне емпатије“, каже Јанковић за Тањуг и додаје да је недопустиво да нечији провод, добро расположење доведе до тога да поново имамо пуне болнице.
Сматра да се негде „дебело греши“ јер имамо више од милион вакцинисаних људи, око 600.000 ревакцинисаних и више од 4.000 новозаражених на дневном нивоу.
„Оно што се не види испод врха леденог брега је огроман број заражених тинејџера који најмање поштују мере и који својих понашањем заражавају чланове породице, те имамо велики број старијих пацијената у јединицама интензивне неге који умиру готово из сата у сат. То је недопустиво“, навео је он.
Показало се, каже, да апели не допиру до бунтовних, младих људи и додаје да им се не сме дозволити да испољавају недисциплину, да се окупљају не поштујући мере.
КЦ Ниш од самог почетка епидемије је у ковид систему, прве пацијенте примили су 10. марта и од тада се број ковид пацијената на болничком лечењу нагло повећава. Најтежи удар имали су 16. априла када је у болници било 980 пацијената.
Било је страшно
„Ми смо на почетку били централна ковид болница за јужну, али и централну Србију. У једном тренутку хоспитализовали смо све пацијенте, укључујући и кориснике старачких домова. Готово 85 одсто постеља КЦ Ниш је било за ковид пацијенте. Наставили смо да радимо и педијатрију у дечју хиргију, гинекологију, породилиште, дијализу, онкологију. У том периоду је било страшно. Данас је организација много боља“, наводи Јанковић.
Током марта и априла прошле године нишка интензивна нега и нишки анестезиолози су били најоптерећенији у Србији. Жесток удар имали су и у јуну када су збрињавали доста заражених из Бујановца, Прешева, Врања, Лесковца.
Одахнули мало у септембру, али је убрзо уследио трећи талас. Јанковић каже да су трећи талас дочекали спремнији са више капацитета. Подсећа да је отворена ковид болница у Крушевцу, где је распоређен део здравственог особља из КЦ Ниш.
„У ковид болници у Крушевцу је збринуто доста тешких пацијената који долазе из читаве југоисточне Србије. Они ће поново наредних дана поднети велики терет. Стигла је испомоћ из читаве југоистичне Србије – интернисте, анестезиологе, али требаће још људства“, рекао је он.
У КЦ Ниш тренутно је збринуто више од 200 пацијената. Део болнице враћен је у нон ковид систем, појачани су оперативни програми, али су на ивици да се поново примају ковид пацијенте.
Највише старијих сада у болницама
Имамо пуну инфективну клинику. У јединици интензивне неге у Крушевцу и Нишу скоро је 60 пацијената. Имамо пуне ковид болнице у Ћуприји преко 100 пацијената, око 170 у Врању, Неготин је имао двоје-троје пацијената сада опет имају 30. Ситуација се компликује, није добро“, навео је он.
Тренутно је у болницама највише старијег становништва, који заражавање тешко подносе, а Јанковић каже да се иза тог броја можда не види да они нису доминантно заражени, већ су то млади.
„Сигуран сам да тинејдзери тренутно предњаче, да је њихов удео у броју заражених највећи. Они се или не тестирају, млади људи су бунтовни, настављају да се друже да иду у школе“, навео је он.
Током пандемије највише је умрло људи старијих од 50 година, али било је и младих који су из пуног здравља изгубили живот.
„То значи да се ковид 19 понаша као сепса. Сваки организам различито реагује на вирус. Уколико тај одговор буде пренаглашен дешава се „цитокинска олују“, да преактиван имунитет тежи ка уништењу организма“, појашњава он.
Извор: Танјуг
