Београд — Објављени прелиминарни резултати истраживања у Србији. Колико људи је оболело после које вакцине, колико је завршило у болници, а колико добило упалу плућа?
Према тим првим резултатима истраживања, које још увек траје, а које је пренео „Блиц“, ризик да ревакцинисани три недеље после примљене дозе заврше у болници због ковида мањи је за 50 пута него код оних који нису вакцинисани.
Могућност добијања пнеумоније је до 15 пута мања код вакцинисаних у односу на оне који су се разболели, а нису добили ниједну вакцину. У болницу није примљен ниједан пацијент који је примио вакцину Фајзера или Астразенеке.
Истраживањем је праћено да ли се и колико вакцинисани грађани разболевају у односу на општу популацију односно, невакцинисане. Истраживањем су обухваћени разболевање и клиничка слика вакцинисаних и невакцинисаних грађана, учесталост пнеумоније и колико је оболелих хоспитализовано. Једноставно речено, како је вакцинација али и свака вакцина посебно – одрадила посао.
Истраживање је рађено у Крагујевцу, али се због броја обухваћених грађана може слободно сматрати репрезентативним и на нивоу целе Србије.
Подаци су из крагујевачког Дома здравља, преко ког се региструју сви вакцинисани и оболели у овом граду. Истраживањем је обухваћен период од 1. јануара до пре око две недеље 31. марта, а у истраживање је укључено 28.630 вакцинисаних и преко 100.000 невакцинисаних.
Већ ту имамо прве најшире резултате – од невакцинисаних оболело је 8,11 одсто, а од вакцинисаних 2,03 одсто. Број се смањује с ревакцинацијом на 1,17 одсто, а три недеље након ревакцинације је 0,57 одсто. Ефикасност три недеље након ревакцинације је 92 одсто. Ови, поприлично охрабрујући подаци настављају се и кроз анализу колико је вакцинисаних у односу на оне који нису примили вакцину добило упалу плућа или морало на болничко лечење.
Тако је од 8.272 оболела који се нису вакцинисали (8,11 одсто) пнеумонију добило 1,57 одсто, а у болницу је морало од укупног броја њих 1,23 одсто. Упалу плућа међу вакцинисанима је добило 0,56 одсто, ревакцинисаних 0,25 досто и три недеље после ревакцинације 0,11 одсто. Практично: три пута је мања вероватноћа да се добије пнеумонија само с једном дозом, шест пута мањи је ризик код ревакцине, а три недеље после ревакцинације је за 15 пута мањи него код невакцинисаних.
Колико је невакцинисаних, вакцинисаних, ревакцинисаних и грађана који су се разболели три недеље после вакцине морало у болницу?
Од броја оболелих, а који нису вакцинисани, 1,23 одсто је морало у болницу. Вакцинисаних је смештено у болницу 0,16 одсто, ревакцинисаних 0,06, а три недеље после ревакцинације свега 0,02 одсто. Прецизно: од 28.630 вакцинисаних, у болницу је морало шесторо грађана који су се разболели три недеље после ревакцине.
Дејан Баскић, руководилац истраживања, професор на Медицинском факултету и специјалиста микробиологије, каже за “Блиц” да после првих резултата истраживања нема сумње – треба ли се вакцинисати или не треба.
„Вакцина смањује број оболелих, тежу клиничку слику и број хоспитализованих. Да ли се неко разболео? Да, јесте, али треба узети у обзир каква је била клиничка слика. Не посматрамо само број оних који су се разболели, већ и колико је пацијената морало у болницу, а тај податак који је добијен необориво сведочи лакшој слици разбољевања вакцинисаних. Дакле, не треба избегавати, већ се треба вакцинисати“, поручује професор Баскић.
Најмање болесних вакцинисаних Фајзеровом вакцином
Истраживањем су добијени и подаци за сваку вакцину коришћену у Србији.
Разлика између вакцинисаних и невакцинисаних је драстична. Када је реч о односу међу вакцинама, иако има разлике у оболевању – добијању ковида – испоставило се да нема драстичне разлике у клинчкој слици.
Најмање оболелих међу вакцинисанима је код грађана који су примили Фајзерову вакцину. Од укупног броја вакцинисаних ковид је добило; 2,3 одсто оних који су примили Астразенекину, 2,2 одсто оних који су добили кинеску вакцину, 1,8 одсто оних који су примили руску и 1,1 вакцинисаних Фајзеровом вакцином. Пнеумонија се развила код 0,7 оних који су примили кинеску, исте вредности, 0,3 одсто, имају вакцинисани руском и Астразенекиноми 0,1 одсто Фајзеровом. У болницу је примљено 0,2 одсто грађана који су примили кинеску, 0,1 руску и ниједан пацијент који је примио Фајзерову или Астразенекину вакцину.
Професор Баскић каже да је кинеска вакцина показала да спорије развија заштиту, руска и Астразенекина је развијају подједнаком брзином, док је Фајзерова практично најбржа.
„Али оно што је најбитније јесте да све вакцине делују“, каже професор Баскић.
Извор: Блиц.рс
