Србија

САМО ОНИ МОГУ ДА ГА СРУШЕ: „Вучића на изборима побеђују ова два кандидата, један је лекар, други кошаркаш!“

Уплашен и неразуман, Александар Вучић је своју судбину везао за власт. Судбина му зависи од начина на који буде био срушен. Кад геополитичке олује ударе у њега, који је громобран мафији, завршиће или као Тачи у неком страном затвору или код нас у лудници, каже Мирослав Паровић у интервјуу за Магазин Таблоид. У разговору с Предрагом Поповићем, Паровић је истакао да ни уједињена опозиција не би имала велике шансе за победу на изборима, али постоје решења која би могла да уздрмају Вучића и СНС, као што је председничка кандидатура Дејана Бодироге или др Бранимира Несторовића. Од опозиције, за Вучића већу претњу представљају страни моћници, који га уцењују, као и најближи сарадници, који једва чекају да му виде леђа.

Разговор водио Предраг Поповић

П.П: Да ли опозиција има шансе да победи Вучића на изборима?

ПАРОВИЋ: Шансе да се Вучић победи на изборима су веома мале, а и те мале шансе оваква опозиција траћи повлачењем крајње глупих потеза. Једини начин да се на изборима Вучић уздрма, а можда и у коначном победи је да се изазове велика политичка криза у земљи, а да се потом на изборима направи референдумска атмосфера тако што ће се предложити заједнички председнички кандидат способан да преузме део бирача који би иначе гласали за власт. И одмах да кажем, у Србији преко милион људи гласа за Вучића јер га сматрају најмање лошим решењем и ти људи би се у великом броју окренули од њега када би други кандидат био неко ко је несумњиви патриота и остварен човек. Са друге стране, и нека врста заједничке побуне која би политичку кризу повела у правцу спречавања одржавања избора којима Вучић планира да легализује ово лудило у земљи је можда и делотворнија опозициона стратегија. Али, као што видите, свака озбиљна стратегија подразумева идеју заједништва, а не логику свака вашка обашка.

П.П: Зашто су странке „праве опозиције“, које су прошле године бојкотовале изборе, сада одлучиле да на њима учествују?

ПАРОВИЋ: Пасивни бојкот, за који се прошле године одлучио део опозиције, није довео до жељеног резултата јер међународни фактор на који су бојкоташи рачунали није Вучића означио као новог Лукашенка у Европи и режим није претрпео нити једну јавну санкцију и све се свело на евентуалне усмене опомене. Са друге стране, у једном дану су нестале практично све локалне организације свих опозиционих партија имајући у виду да се у већини градова и општина ван Београда сав политички живот одржава око локалних скупштина.

Сада, када је на ред дошао Београд, као и подела парламентарног колача, многи из те бојкот опозиције су се сетили да ће им се распасти странке уколико не уђу у те скупштине. Отуда иде неутемељена кампања да је Београд пред падом, а све са циљем да се јавности и партијској структури лакше објасни зашто је важно да у скупштини Београда седи тридесет опозиционих одборника и у Народној скупштини педесет посланика, од тога да рецимо у Лесковцу, Апатину или Косјерићу седе исто тако неки противници режима. Нажалост, али та београдизација опозиције је велики проблем, па многи не виде даље од Врачара и чини ми се да када би им Вучић заиста дао тај Врачар они других проблема са њиме не би ни имали.

П.П: Зашто лидери опозиционих странака немају разумевања за Ваш предлог о заједничком наступу на изборима или заједничком бојкоту?

ПАРОВИЋ: Милим да је разлог тај што унутар опозиције тренутно не постоји нико ко има реално утемељени ауторитет па самим тим ни способност да превазиђе сујету и почне да делује интегративно. Сетите се Ђинђића током деведесетих година и како је он аутентично радио и на уличним демонстрацијама и на обједињавању опозиционих снага. На крају, уз сву негативну кампању којој је био изложен он лично, као и читава опозиција, огроман део народа се покренуо и испрва на изборима победио Милошевића да би касније бројне игре домаћих и међународних служби направиле пети октобар како би покушали да изазову грађански рат у Србији.

Ја сам свестан своје мале политичке снаге и заиста не желим да паметујем већ да укажем како је потребно да се сви саберемо и колико ко може да допринесе да ово лудлио које влада земљом буде поражено. То вам је као у оној дечијој причи о деди и репи у којој је поента да је на крају и миш потребан да би се репа ишчупала, па бих све колеге из опозиције упутио да ту причу поново прочитају.

П.П: Зашто сте Ви, који сте прошле године учествовали на лажним изборима, сада ближи идеји да ове бојкотујете?

ПАРОВИЋ: Да будем помало ироничан. Ђилас и Јеремић су ме таман убедили да су бојкотом победили па сам и ја пожелео да будем победник, ал авај њима је очигледно дојадило да побеђују. Поновићу, ако хоћемо да оборимо Вучића потребно је акционо заједништво целе опозиције и јасан циљ да се изазове криза власти. То је могуће урадити на више начина и око тога се треба договорити. Даћу пример могућег модела. Кандидујемо једну заједничку листу и председничког кандидата који ће преко медија свих 45 дана кампање позивати људе да се на изборни дан сви окупимо на великом митингу у Београду, а да пре тога сви достављају примере изборних злоупотреба власти које ће правни тим заједничке листе процесуирати. Такође, да се ми, лидери и лидерчићи странака и покрета, обавежемо да ћемо бити контролори на својим бирачким местима. Оваквом поставком би Вучићу направили пакао од живота и он не би могао никако да затвори изборни процес и прогласи изборне резултате. А оваквих могућих акција има јако пуно.

П.П: Занимљиви су Вам предлози председничких кандидата. Да ли сте разговарали с неким од њих на ту тему? Да ли осим Бранимира Несторовића, Дејана Бодироге, владике Григорија има још неко за кога мислите да би могао да се супротстави Вучићу?

ПАРОВИЋ: Ја сам у више јавних наступа покушао да јавности предочим неку идеју фото робота потенцијалног кандидата који би могао да угрози Вучића. Тако сам навео пример Дејана Бодироге који је један од највољенијих спортиста у историји овог народа и неко ко нема нити једну мрљу у каријери и сходно томе не изазива било какве поделе у народу, па би самим тим Вучићевој медијској машинерији било јако тешко да га сатанизују. Шта да кажу за Бодирогу?! Да је лопов? Издајник? Антисрбин? Па сам чин где неки Орлић, Ђука или Мартиновић нешто говоре против Бодироге би срозавало и Вучића и СНС. Са друге стране, доктор Несторовић није неко ко не дели народ, али великом броју људи он улива поверење у овом тешком времену болести. Немам дилему да би он на изборима добио пуно гласова и да би гро тих гласова био управо из реда оних који за Вучића гласају јер немају бољу опцију. Ти гласови би довели до другог круга, а онда би и секретарица из председништва ишла да гласа против Вучића јер се свима, а можда понајвише самим напредњацима он попео на главу.

Дакле, тај један невелики број преосталих националних ауторитета данас има јако велику одговорност јер је више него јасно да као народ и држава под овом влашћу срљамо у пропаст и зато треба апеловати на њих да нечињењем на крају не постану Вучићеви саучесници. Додао бих да владику Григорија ја никада нисам спомињао као доброг кандидата јер знам да није реално да се он укључи у активну политику, али исто тако без подршке неког значајног из цркве од промена у Србији нема ништа тако да и са те стране треба тражити благослов и подршку.

П.П: Бошко Обрадовић, Ваш бивши партијски друг, позвао је патриотске странке и покрете на стварање заједничке изборне листе. Да ли сте заинтересовани за то?

ПАРОВИЋ: Заинтересован сам у контексту потребног заједништва о којем стално говорим. Али нисам заинтересован да будем у посердном договору са Вучићем кроз сарадњу са његовим инсталажама јер барем ја знам ко су и шта су ПОКС, Заветници и сличне агенције за пружање патриостких услуга које користи онај ко им плати више. Зато сам господину Обрадовићу јавно поручио да критеријум удруживања обавезно мора да садржи и тачку о експлицитној борби против криминала врха власти и то пре свега самог Вучића јер горе споменуте агенције о свему смеју да причају сем о тој повезаности мафије са власти. Знате, мени је својевремено један још увек актуелни министар у Влади Србије дао понуду да слободно нападам њега, али да не спомињем Александра и Андреја Вучића и ја јако добро знам како изгледа та стратегија у којој су сви на мети осим онога ко у суштини симболизује власт па и све лоше у овој земљи и баш зато сам често експлицитнији и острашћенији него што сам по својој природи имајући у виду да је превише оних плаћених да амортизују, релативизују и слуђују народ.

П.П: Како објашњавате Обрадовићеву трансформацију, од опозиционог јуришника, који је најжешће оптуживао Вучића за криминал и издају националних интереса, до „коректног саговорника“ и уваженог госта на чашици разговора и вина?

ПАРОВИЋ: Лично сматрам да је то грешка, али је она последица оних лоших ефеката бојкота о којима сам говорио. Бошко Обрадовић, као политичар који није из Београда, на својој кожи више је осетио последице и у неку руку је из целе приче Савеза за Србију изашао на сличан начин на који је Србија изашла из Југославије, израњаван и као главни оптужени за издају.

Али сада је на њему да види да ли је његова политичка будућност у покушају прављења коалиције са Заветницима коју Вучић неће дозволити или да се пак окрене стварању аутентичне народњачке колоне унутар акционо обједињене опозиције.

П.П: Да ли Вас је изненадила идеолошка трансформација Саше Радуловића?

ПАРОВИЋ: Мислим да је Радуловић неко ко прати истраживања јавног мњења и тражи непокривене нише у бирачком телу. Пре пет година непокривена тема је била департизација (раније је Динкић држао ту тему кроз причу стручност изнад политике), сада је то тема короне и испитивање генетског кода Срба, а сутра ће можда три посто људи хтети да колонизују Марс и верујем да ће се Радуловић истим жаром обраћати и њима. У томе је он најсличнији Вучићу и његовом стилу бављења политиком.

П.П: Очекујете ли да Вучић подобну опозицију (СРС, ДСС, ПОКС, Двери, Доста је било…) убаци у парламент?

ПАРОВИЋ: Све зависно од одлуке онога што се зове грађанска опозиција у Србији. Ако они изађу на изборе онда ће сам Вучић потопити све друге сем можда Радуловића, који му треба због одржавања политичког наратива у којем су Бајден и Путин исти, чиме се дугорочно подрива политичка позиција Русије у Србији. Са парламентом у којем Вучић и његова коалиција (са све СПС) имају 180 посланика, грађанска опозиција 50, Радуловић 10 и мањине 10 доћи ћете у ситуацију да је политика у потпуности постала прозападна и онда ће у наредном кораку улазак Србије у НАТО и окретање леђа Русији и Кини бити једноставно. То би ишло кроз издвајање Српске НАТО странке из СНС, а коју би чинили Шапић, Шормаз, Драгишић и слични који би били проглашени за „добре напредњаке“ и рекло би се за њих „да нису клали него држали“ и нова власт би онда била формирана на тим основама.

П.П: Странке „праве опозиције“ (ССП, НС и ДС) очекују да освоје око 80 посланичких мандата. Да ли је то реално и какву ће корист од тога да имају нормални грађани Србије?

ПАРОВИЋ: У овим условима и без изазивања озбиљне политичке кризе тих опозиционих неколико десетина посланика служиће само да легализују Вучићев режим и касније као полуга западњака да га натерају да што пре испоручи оно по шта је Кристофер Хил послат у Србију.

П.П: Ви сте, колико знам, први поменули могућност да се Вучић не кандидује за председника. Зашто би одустао од кандидатуре?

ПАРОВИЋ: Постоји и та, по мом мишљењу реална, опција да се Вучић одлучи за тактику његовог последњег политичког очуха, Мила Ђукановића који је у неким периодима одустајао од било какве државне функције и остајао само председник странке. На овај начин би покушао да потури друге да потпишу оно што је он обећао странцима. Од независности Косова, унитаризације БиХ до нуклеарне електране у Србији. А видели смо да је и сада склон томе да за брислески споразум јавно оптужи Дачића, а за уговор о Београду на води Зорану Михајловић.

П.П: Често истичете да је Вучић уцењен. Ко га и чиме уцењује?

ПАРОВИЋ: Уцењују га разни. Странци које показује као своје пријатеље у ствари су повериоци код којих се задужио. Од брата Сија, Путина, Макрона, Бајдена свима је свашта обећао и сви га држе у шаци. Такође, најближе окружење је почело да схвата да је његова глава једина карта за њихов спас па га и они држе на нишану. Не бих ја данас био у Вучићевој кожи, али сам је крив.

П.П: Да ли постоји нешто – Косово, Република Српска, државни ресурси Србије, било шта – што Вучић неће дати само да би продужио боравак на власти?

ПАРОВИЋ: Плашим се да је он сада у толикој параноји и страху и да не постоји ништа што му је свето. Постао је свестан да једино на власти може бити безбедан, а опет зна и да је млад човек и да је тешко могуће да дочека дубоку старост на власти јер би то значило да ће владати до 2050. Зато сада кукавички покушава да своју личну судбину веже за судбину нације чиме мисли да ће нешто урадити. Странци због тога трљају руке јер планирају да сломом Вучића сломе и српску државност и зато је битно да ми као народ пре свега тога направимо отклон од њега и не дозволимо да будемо поистовећени са његовим криминализованим режимом.

П.П: Шта треба да се деси па да дође до промене власти у Србији?

ПАРОВИЋ: Потребна је јасна и разумна политичка артикулација нарастајућег народног незадовољства. Када то будемо имали народ ће се осмелити и кренути у побуну, а и међународна заједница или макар онај нама као нацији наклоњен део ће имати саговорника чиме ће Вучићу бити избијен аргумент да нико други у Србији не постоји до њега и његових криминалаца.

П.П: Шта ће бити с Вучићем после пада с власти?

ПАРОВИЋ: Све зависно од начина на који буде био срушен. Ако је паметан сам ће гледати како да се склони и да власт препусти разумним људима. А пошто није доћи ће у позицију да га чупају геополитичке олује док ће он бити громобран мафији. Таквим падом ће завршити или као Тачи у неком страном затвору или код нас у лудници.

П.П: Као и ми у Магазину Таблоид, тако и Ви указујете да је Александар Вучић криминализовао целу своју породицу. Шта чека његовог брата, сина, оца? Да ли ће после смене власти моћи да живе као обични грађани?

ПАРОВИЋ: Једна од већих животних грешака Александра Вучића је та што је чланове најуже породице увео у политику. Исту грешку је својевремено направио и Слободан Милошевић и на примеру судбине његове породице можемо закључити да то никако није добро чак и да је погубно.

П.П: Да ли верујете у Вучићеве приче да му сви прете убиством, једнако домаћи опозиционари, стране службе, па и његови кумови?

ПАРОВИЋ: Колико је мени познато, ни наше ни стране службе немају нити једну индицију да је било ко озбиљно планирао да убије Вучића. Тако да је то или плод његове параноје или део медијске стратегије да се код људи изазове сажаљење. Пазите, у фебруару 2003. на путу ка аеродрому био је покушај убиства Зорана Ђинђића. Он је тада наставио пут и након непуна два сата је стигао у Бањалуку где нико од пристуних новинара на његовом лицу и у његовом говору није могао да примети да је преживео покушај атентата. А овај кука и плаче по цео дан, чак кука и када сам постави оружје као случај из Јајинаца.

П.П: Како објашњавате режимску политичку, полицијску, правосудну и медијску хајку на Дијану Хркаловић? Какав ће епилог имати тај спектакл?

ПАРОВИЋ: Свестан да долазак Габријела Ескобара и Кристофера Хила значи нове ветрове из Америке, као и да је пораз Мила Ђукановића у Црној Гори означио и пад тзв. Кавачког клана (а у суштини тај клан је маскирана служба државне безбедности Црне Горе) Вучић је зато кренуо да чисти смеће у свом дворишту. План му је да државну сарадњу са Кавачким кланом (тј. са Милом) свали на пар својих сарадника, а уједно њих ће оптужити и да су типовали „шкаљарце“ јер зна да ће кренути освета па да покуша да склони то од себе.

На несрећу по Вучића епилог читаве приче ће зависити од некога са стране. То је нажалост и наша национална несрећа јер се показује да немамо институције способне да се изборе са мафијом.

П.П: Ако Дијана Хркаловић попусти под притисцима, па оптужи Небојшу Стефановића за прислушкивање породице Вучић и припрему државног удара, да ли ће и он бити ухапшен?

ПАРОВИЋ: И то зависи од тога шта од компромитијућих материјала о Вучићу чува Стефановић и да ли ће имати могућност да то негде пласира. За сада делује да Дијана Хркаловић врло вешто ћути о оптужбама, а преко адвоката шаље поруке да она себе сматра за део екипе у којој су и Вучић и Стефановић. Дакле, порука је ако падам ја падате и вас двојица! Е сада да ли то шаље Дијана као доктор психологије која зна колико су ова двојица храбри или неко трећи шаље преко ње то ћемо видети у наредним недељама.

П.П: Да ли др Стефановић има заштиту америчких служби?

ПАРОВИЋ: Тамо је логика да док користиш имаш њихову подршку. Мислим да је Стефановић пропустио прилику да постане субјекат политичког живота у Србији, а што би као заштићени сведок који би јавно проговорио свакако постао. Овако је данас постао објекат који свако шутира.

П.П: Поменули сте да ће „Габријел Ескобар пресудити Вучићу“. Каква ће бити пресуда?

ПАРОВИЋ: Зависи од тога колико ће Вучић бити спреман да служи новој америчкој администрацији. За сада је скинуо гаће и на све је спреман. Руши Додика у Републици Српској и покушава да тамо изазове грађански рат, своје верне сараднике из Демократског фронта Црне Горе је већ продао и о њима у српским медијима има вести колико и о Абориџинима у Аустралији. А навешћу и два примера из моје струке. Прво је почетком августа Влада Србије са једном америчком фирмом потписала уговор вредан милијарду евра за изградњу великих соларних електрана чиме ће се препустити око три посто српског тржишта електричном енергијом, а на име плаћања лобистичких услуга круговима блиским Баједну. Сада нуди Американцима и да у Србији изграде нуклеарну електрану што је пројекат не мањи од седам милијарди евра, а уз то иде и дугорочно везивање за ову земљу јер одржавање, ремонт и допремање горива за ту нуклеарку могу вршити само компаније које су је градиле.

Ако све ово спроведе, на крају ће Ескобар пресудити Србији тиме што ће Вучић наставити да добија подршку.

П.П: Амерички председник Бајден почетком јуна потписао је извршну наредбу којом балканским политичарима и тајкунима прети стављањем на црну листу, санкцијама и блокадом рачуна. Зашто је та претња остала мртво слово на папиру?

ПАРОВИЋ: Та претња служи за уцену како би били убрзани процеси потпуне американизације региона Западног Балкана са којег се убрзано протерују утицаји Русије, Кине, Турске и Немачке. А колико видим процесе који се дешавају мислим да претња није само мртво слово на папиру већ се реализује и у пракси, али далеко од очију јавности јер им одговарају криминалом уцењене марионете на власти. Ако би којим случајем нпр. Вучић покушао да изигра видећете колико брзо би Пандора папири били допуњени новим доказима и како би се појавили експлицитни снимци Веље Невоље са самим државним врхом. Биће занимљиво у том смислу видети како ће проћи посета Путину.

П.П: Вучић је опљачкао Србију, уништио је судбине милиона породица и опет нема побуне, нема отпора. Зашто Срби пристају да умиру тихо?

ПАРОВИЋ: Зато што је генерисано безнађе чиме се ломи дух људи. То је иста ситуација као када су тројица наоружаних усташа водили стотину људи на клање и то без било каквог отпора. Зато барем ми којима је остало здравог разума морамо чувати искру борбе и сачекати погодан моменат да том искорм запалимо пожар побуне. Зато су битни алтерантивни медији и магазин као што је Таблоид јер то прате и они који се данас плаше, али који ће можда већ сутра бити у првим редовима у одсудним биткама.

П.П: Какве ће последице остати иза Вучића?

ПАРОВИЋ: Иза Вучића остају уништене институције које овај народ гради вековима, али још много горе остају понижени људи које је он терао да издају сва своја уверења зарад неке бедне надокнаде. Дуго ћемо се опорављати од свог тог зла.

П.П: Помињете могућност да Вучић заврши у лудници. Има ли лека за његова ментална обољења?

ПАРОВИЋ: Ја заиста нисам стручњак за ментална обољења. Јавно сам изнео нешто што ми је један доста обавештен човек рекао, а што ми не делује нереално. Наиме, он ми је пре пар година објаснио да су Американци намерно на Видовдан тражили да Милошевић буде испоручен у Хаг везан, а онда су забранили да буде достојанствено сахрањен већ је попут пса покопан у дворишту женине куће у Пожаревцу. Ово је служило понижењу Срба чији је он изабрани председник био. Замислите слику Вучића у лудници и колико би то било национално понижење јер и он је изабрани председник, али и носилац ордена Српске православне цркве и Русије. А онда размислите колико би таква слика одговарала многим круговима на Западу, али и многим из Вучићевог окружења који би се тиме опрали. Зато нисам одбацио то као опцију о којој неко размишља. Опет због тога је потребно хитно направити национални отклон од Вучића.

Ни динар за Вучића

П.П: Кад Вучић заврши у затвору, као бивши сарадник, уплаћиваћу му сваког месеца понеки динар за кантину. Хоћете ли и Ви, као његов бивши коалициони партнер?

ПАРОВИЋ: Пошто је питање личне природе онда ћу бити крајње личан. Ја сам васпитан да се према другима опходим на начин на који су они према мени и ту сам на позицијама оне Кончарове крилатице: „милост не тражим, нити бих вам је дао“. Имајући у виду да сам од стране истог тог Вучића и његових најближих сарадника брутално покраден и преварен немам апсолутно никакав разлог да им помажем. Али зато имам велики мотив да допринесем да што пре напипају браву.

Извор: Magazin tabloid

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

новембар 2021.
П У С Ч П С Н
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930