Србија

ОНИ КОЈИ СУ ДОВЕЛИ ВУЧИЋА НА ВЛАСТ САД ХОЋЕ ДА ГА ОДВЕДУ: Чека га тужан крај

Начет претходним бојкотом, уздрман свеопштим народним бунтом, опоменут америчким кажипрстом упереним на главе његовог транснационалног криминала, заплашен сигналима расула у сопственим редовима, вођен намером да прода Додика и РС зарад сопственог опстанка, Вођа покушава да купи тих пар месеци тиме што манипулише јавност. Свестан да први дан без власти значи прву ноћ у притвору, већ чини све да покраде изборе, јер мафија изборе не губи.

Старо је правило да се најболнији политички потези никада не вуку при крају мандата, већ искључиво одлажу за сам почетак новог. Вођен тим златним правилом политичког преживљавања, Александар Вучић покушава да заблесавирају играјући пинг-понг са Уставом, Владом и законима, шаљући сигнале Рио Тинту да ће све бити у реду ако се мало стрпе.Али, газде су изгубиле поверење и крећу да га притискају са свих страна да испуни обећано и милијардом награђено.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

У помоћ прискаче и „бресквица“ Пич, у служби Њеног Величанства. На штету територијалне целовитости Србије, главни НАТО распршивач уранијума по Србима и Србији из 1995 и 1999, у сагласју са саветником Блером, именован је да пошаље јасан сигнал Вођи да без испуњења обећаног, МИ6 заштита од нарастајућег народног бунта можда неће бити тако ефикасна.

Магови западне пропаганде на најбруталнији начин подсећају српски народ на оне који су га бројним издајама унесрећили, вршећи тиме додатни притисак на унезвереног Вођу. Радикалски Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица и „сто за једнога“ преточени су у понижавајућу цртану представу книнских Срба, који се као пацови укрцавају у трактор социјалистичко-хадезеовског криминално-геноцидног тала и то све баш у само предвечерје комеморативног обележавања крвавог злочина над српском породицом Зец.

Како је Иван Ивановић из покрета „Наши“ најавио још пре три месеца, америчко Министарство финансија идентификовало је 12 особа српске националности као „организаторе транснационалног криминала“ и увело им санкције. Забележено је да су браћа Веселиновић, Звонко и Жарко, „имали споразуме са политичарима да помогну својој странци да победи на изборима, обезбеде политичке победе својим кандидатима и да дају велике суме новца кандидатима. Заузврат, ови политичари би браћи дали контролу над одређеним областима за њихово пословање где би могли да обављају своје незаконите пословне активности без мешања српских власти, а такође би пружили пословне информације како би подржали пословна улагања браће. Политичари би такође наградили браћу Веселиновић радећи на томе да браћи дају најбоље инфраструктурне уговоре“.

Осим тога помиње се и да „Веселиновић и његова група оптужени су за наводну умешаност у убиство лидера политичке странке Оливера Ивановића у јануару 2018. Веселиновић и колеге из организоване криминалне групе, Милан Радоичић, Жељко Бојић и Марко Росић, именовани су у оптужници за убиство, а сваки је имао своју улогу у атентату“.

Овим извештајем и уведеним санкцијама, америчка администрација недвосмислено је уперила прст на Александра Вучића, па уместо да Ђурићу бриде дланови од аплаудирања, бриди образ Вучићу од опаљеног америчког шамара. Каубоји пуцају у саме стубове режима, а за поверовати је да је свему овоме кумовао и бивши српски министар унутрашњих послова, који је ФБИ и ДЕА снабдео својим сазнањима, чиме је обезбедио останак и опстанак.

Изгледа да ће пасти шамар и по другом образу, јер постоје најаве да су следећи на реду америчких санкција кум Никола и брат Андреј, а да притисак не попушта показује хапшење једног од власника италијанске компаније „Пиззаротти“ која са Миленијум тимом гради „Кулу Београд“.

Очито је да је Вучић својим самовлашћем и политиком стварања радног окружења натрпаног дилетантима и криминалцима, себе довео у безизлазну ситуацију. Они који су га довели сада му прете да ће га одвести, а народ шаље јасну поруку да нема намеру да живи у ропству страних тровача и домаћих криминалаца. Сва је прилика да ће се бакље, чекићи и мотке обити о главу творцу.

Јама коју је себи ископао сваким даном све је дубља. Да се подсетимо Шећероског – „ова прича има тужан крај“.

Извор: Србин.инфо

Ознаке