Економска конфронтација Запада и Русије изазива велике невоље у свету. САД и Европа су се нашле у лошој ситуацији, суочене са невиђеним погоршањем квалитета живота и неравнотежама на тржиштима, напомињу стручњаци.
Bank of America је, након Дојче банке, упозорила на рецесију у Сједињеним Државама. Макро слика се убрзано погоршава због пооштравања монетарне политике ФЕД-а, раста цена робе, поремећаја ланаца снабдевања због санкција Русији. Још један негативан фактор је избијање KОВИД-19 у Кини, због чега су многи производни погони блокирани.
Катастрофа би могла да погоди америчке берзе већ 2023. године, упозорио је инвеститор Џефри Гундлах. Такође се предвиђа да ће Немачка угрозити економију и ући озбиљну рецесију 2023. године.
Познати француски економиста и политиколог Александар дел Вал упозорио је на ризике пада долара у корист рубље и кинеског јуана, као и на раскол у Европи због санкција Русији. Он је напоменуо да је глобални Запад ушетао у сопствену замку и да лако може да дође до комплетног краха економије због санкција Русији.
То је већ почело одлуком мађарског премијера Виктора Орбана да руски гас плаћа у рубљама, а Саудијска Арабија је прешла са Кином да плаћа нафту у јуанима. Иначе, управо су Саудијци 70-их година први прихватили доларе из свих земаља за снабдевање нафтом.
Изгледа да ће самом концепту „петродолара“ ускоро доћи крај, сматра економиста.
У међувремену, курс рубље ове седмице, након ублажавања низа валутних ограничења од стране Централне банке, пао је на 79 рубаља за долар и 86 за евро. Тако регулатор тражи равнотежу да приходи буџета не трпе од прекомерног јачања рубље.
Упркос санкцијама, Фонд националног богатства Руске Федерације у марту је порастао за 117,2 милијарде рубаља, на 13,052 трилиона рубаља.
Москва припрема производњу домаћих 3Д штампача који ће помоћи да се замени снабдевање компонентама из иностранства. 3Д штампачи раде са разним врстама метала, керамике, песка и пластике. Ова технологија може да „штампа“ било коју компоненту за употребу у инжењерству, медицини и другим областима.
Влада је издвојила додатних 80 милијарди рубаља за повлашћене кредите главним предузећима у индустрији и трговини.
Европска комисија почела је рад на шестом пакету санкција Русији. Главно питање је потпуни нафтни ембарго. Политички лидери Француске и Немачке не искључују да ће се одрећи руске нафте до краја 2022. године.
ОПЕК је упозорио ЕУ да би нафтни ембарго Русији могао да изазове један од најгорих поремећаја у снабдевању нафтом у историји, са изгубљеним количинама које је немогуће надокнадити.
Око 7 милиона барела дневно могло би да напусти светско тржиште, а ОПЕК неће моћи да контролише ситуацију у случају прекида ланаца снабдевања нафтом великих размера.
У међувремену, извоз сирове нафте из Русије порастао је на 4 милиона барела од почетка априла. Ово је највећа цифра од почетка 2022. године. Русија је већ почела да преусмерава снабдевање – већ је постигнут договор са Кином о повећању транзита нафте преко Казахстана.
Коначна верзија нацрта закона о „спољној администрацији“ у страним компанијама које су напустиле Русију показала се мекшом од почетних тешких. Страним власницима остављен је маневарски простор – моћи ће да поврате контролу над компанијама у сваком згодном тренутку.
Немачка влада припрема и закон о национализацији енергетских компанија. Ово последње средство ће се користити за спасавање компанија ако их старатељство или продаја приватном инвеститору не спасе од ликвидације.
Произвођач авиона Ербас је признао очигледно – у концерну сматрају да ће забрана испоруке титанијума из Русије нанети велику штету западној индустрији, једва да ће утицати на руску економију. Ербас је позвао да не уводе таква ограничења и да не ометају испоруку титанијума из Руске Федерације.
Према речима Владимира Путина, одбијање нормалне сарадње са Русијом већ је погодило благостање милиона грађана Европе и Сједињених Држава, где последњих месеци инфлација иде невиђеном брзином и развија се незапамћена економска криза.
Кина, Иран, Индија повећавају своје присуство на руском потрошачком тржишту
39 одсто Руса сматра да повлачење западних компанија са тржишта ни на који начин неће утицати на њихове животе, само 12 одсто очекује озбиљне последице. Још 23% верује да ће то утицати на њих умерено, 21% – да ће утицати на њих, али слабо, следи из анкете.
Бројне индијске и иранске компаније преговарају о отварању својих продавница одеће и обуће у Русији како би замениле западне брендове који су напустили Русију.
Трговински промет између Русије и Кине у првом кварталу 2022. повећан је за 28,7 одсто у односу на исти период прошле године, на 38,17 милијарди долара. С обзиром на санкције, ове стопе раста могу се наставити до краја године.
Инфлација у Русији на крају текуће године може достићи и до 20 одсто, сматра шеф Рачунске коморе РФ Алексеј Кудрин.
Извор: Ало.рс
