Како су температуре нагло пале у већини станова потребно је догревање просторија док не крене грејна сезона, а многи се питају која је најповољнија опција за оне који немају централно грејање
Хладни дани полако стижу, па иако грејна сезона почиње 15. октобра многи се плаше да ће због кризе бити проблема са енергентима ове зиме, као и да ће многи зиму дочекати са хладним радијаторима. Најбоље је пронаћи уређаје који ће штедети струју, а одржавати топлоту. Једно од најбољих решења су калорифери на плин, јер је он јефтинији од струје. Шпорет на дрва је такође добра опција, али је цена оваквог грејања поскупела 70% за годину дана, што га самим тим не чини повољном алтерантивом.
Грејање на ТА пећ
Да би ТА пећ заиста и била економична, неопходно је да се она пуни топлотном енергијом, односно да грејачи раде само док је на снази „јефтина струја“. То значи да ТА пећ не сме да буде исувише мала за просторију коју греје, јер ће како да би постигла жељену температуру, морати често да издувава топли ваздух. На тај начин ће се брзо потрошити акумулирана топлотна енергија, па ће бити потребно допуњавање током четири пута скупље струје.
Много зависи и од квалитета изолације. За стан од 60 квадрата требало да су довољне три ТА пећи укупне снаге не мање од 10 киловата. Како би ТА пећ увек радила када је јефтина тарифа електричне енергије, саветује се и набавка специјалних тајмера који омогућавају аутоматско укључивање, тако да не треба чекати поноћ да би пећ била укључена. Нису скупи, а олакшавају живот.
Агенција за енергетику је израчунала да две ТА пећи, снаге по три киловата, за шест месеци грејања стана потроше струју вредну 41.300 динара, али само ако се користи јефтинија ноћна тарифа. У Агенцији тврде да је то довољно за температуру од 20 степени Целзијуса 16 сати на дан. Нарано, опет све много зависи од квалитета изолације. Свако допуњавање пећи током дана, коришћењем скупље струје, значајно увећава трошкове.
Грејалице
Говорећи о грејалицама на струју које за загревање користе грејаче, све ће грејалице дати потпуно исту количину топлине. Искористивост електричне енергије приликом претварања у топлотну енергију је скоро 100%, те ће грејалица потрошити управо онолико киловата колико је декларисана. Ово правило не важи за инвертер клима уређаје (топлотне пумпе) које за утрошених 1 кW снаге могу дати 3, 4 или чак преко 5 кW топлотне енергије.
Понекад грејалица има мања одступања и троши нешто мање или нешто више од декларисане снаге. Такође, потрошњу можете измерити тако што угасите све потрошаче и упалите само грејалицу на сат времена и запишете стање бројила пре и након мерења. Узмите у обзир да уређаји у станд-бy моду (угашени телевизор, фрижидер, wифи рутер) такође троше нешто енергије, али ћевам ова метода дати одокативан резултат потрошње.
Претпоставимо да грејалица коју сте набавили троши тачно онолико колико пише на декларацији – 2000 W (2 кW). Без обзира да ли је ваша грејалица калорифер, конвектор, уљни радијатор, термоакумулациона пећ – она ће простору предати једнаку количину топлотне енергије – 2 кW * 1 х = 2 кWх.
Уколико грејалицу јачине 2 кW оставите да ради пуним интензитетом непрекидно сат времена, она ће потрошити тачно 2 кWх. Цена електричне енергије за домаћинства у Србији, за време више дневне тарифе, износи за зелену зону (до 350 КВ) 6,4 динара по кW, за плаву зону (до 1.600) 9,61, а за црвену 19,22 динара по киловату. Једноставном рачуницом долазимо до закључка да је грејалица за сат времена потрошила 2 кWх што ћемо платити од скоро 13 до скоро 40 динара. На рачуну за електричну енергију такође постоји и фиксна накнада за мерно место, али она не зависи од месечне потрошње.
Уколико грејалицу палите ноћу, када је јефтинија струја, користићете нижу дневну тарифу па ћете цену киловатчаса платити отприлике упола мање (за зелену зону цена киловата је 1,60 ноћу, за плаву зону 2,40, а за црвену 4,80 динара по киловату).
Калорифер
Калорифери су одличан избор када се ради о загревању мањих просторија, мали су и лако их је премештати, што их чини изузетно практичним за употребу. Можете изабрати калорифер на струју или на плин, а обе варијанте долазе у најразличитијим облицима и величинама. Калорифери су посебно практични када, током хладних дана, желите брзо да загрејете просторију у којој боравите.
Калорифери могу бити и плински. Иако су плински калорифери мање уобичајен избор, могу се пронаћи у различитим величинама и различите снаге рада. Плински калорифери бољи су избор у погледу потрошње, првенствено због тога што је цена плина нижа од цене електричне енергије, а посебно су практични за употребу на камповању, рецимо.
Калорифери су сигурне, економичне и практичне грејалице, једноставне за употребу и ефикасне у својој намени.
Клима уређај
Просечна клима троши око 1 кW струје, а ових дана, и то у термину када се струја обрачунава по вишој тарифи, оне раде и 10 сати, а често и више. На то колико она потроши струје утиче мноштво фактора да ли је намештена да греје или само одржава просечну собну температуру, затим колика је просторија у којој она ради и колика спољна температура. Важан фактор је и изолација објекта.
Пример говори да ако клима ради 10 сати дневно, потрошња је 91,62 динара. То је неких 2.750 динара месечно. У случају да ради 12 сати, месечни трошак се пење на тачно 3.289 динара.
Струја се може уштедети и када се смањи температура. Само на једном сниженом степену може да се уштеди око 3 одсто струје.
Извор: Ало/Медији
