Наглашена је потреба да се ослободи нерешеног питања у нашем региону да би имао одрешене руке за исцрпљујући рат с Русијом и припреме за сукоб с Кином, оцењује Владислав Јовановић.
Београд је последњих дана центар дипломатског окупљања у овом делу Европе, а иницијативе страних посредника наставиће се и наредних недеља. Није у питању организација неког скупа на којем ће бити присутан дипломатски кор из Београда или целог света, већ се најављује да би у наредном периоду у Београд могли да дођу представници Квинте, пре свега изасланици немачког канцелара и француског председника, Јенс Плетнер и Емануел Бон. Очекује се да би њихово присуство могло да буде „појачано” специјалцима САД и ЕУ за овај регион, Габријелом Ескобаром и Мирославом Лајчаком, који су и претходних дана походили српску престоницу.
Зашто се Западу жури да реши косметски проблем? Да ли десант дипломата значи да се приближавамо решењу овог проблема или је то један у низу притисака на Београд да прихвати европско решење? Председник Србије Александар Вучић раније је изјавио да ће после ових састанака са бројним емисарима из ЕУ и САД бити много јасније. „Очекујем да ми ’објасне’ како морамо да се понашамо и ако не, шта ће да буду последице”, каже Вучић. Ситуација на Косову и Метохији већ недељама је на граници озбиљног сукоба који, уколико би до њега дошло, тешко да би до краја године могао да се контролише. Барикаде Срба на северу Косова постају нормалност, а Приштина очекује да препреке на путу уклоне Кфор и Еулекс. Запад опет тражи да то учине сами Срби.
Бивши шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић каже да је дипломатски десант на Београд последица наглашене потребе Запада да се ослободи нерешеног питања на западном Балкану због потребе да има одрешене руке за своје дуготрајније циљеве. За „Политику” оцењује да су у питању односи са Русијом са којом наставља исцрпљујући рат, уз очекивање да ће он да доведе до промена политике Москве и припрема се за одсудну битку и сукоб на Далеком истоку са Кином.
„У питању је једна врста дипломатске офанзиве која се огледа и у именовању нових изасланика, који су често овде, и у ажурирању сталних притисака на Београд који врше ЕУ и САД. То је пре свега, израз потребе Америке да коначно Балкан ’реши’ и да га потпуно стави у своју орбиту. Ту мисли да треба решити проблем Косова и Републике Српске. За сада су сконцентрисани на Србију и Косово, рачунајући да ће једним ударцем моћи да убију две муве, јер би РС, без ослонца на Србију, тешко могла да се одупре новим захтевима за радикализацијом односа у БиХ”, каже Владислав Јовановић.
Да се иза сцене одвија жива дипломатска активност у коју су укључени САД и ЕУ сведочи то што је у понедељак шеф дипломатије ЕУ Ђузеп Борељ изјавио да је направљен нови план за Косово, који је за разлику од претходних, наводно прихватило свих 27 држава чланица уније. На први поглед то не изгледа много важно, јер оне земље које су биле против признања КиМ се нису оглашавале о динамици разговора, али може да буде веома битно у динамици дијалога Београда и Приштине.
Бивши амбасадор у Француској Радомир Диклић каже да увек на крају године међународне организације покушавају да заврше своју агенду и то пре католичког Божића и распуста. За наш лист наводи да осим тог, постоји и други битан разлог зашто је покренута та иницијатива и да су САД стварно извршиле велики притисак додатно оснаживши иницијативу Немачке и Француске. Каже да је допуњен и као такав достављен нашим властима, као и да би они желели да пре новогодишњих и божићних празника забележе резултат. „Та прича да је тај план подржало 27 држава ЕУ је мало дискутабилна. Верујем да Борељ говори истину, али нисам сигуран да су баш све државе ЕУ сагласне са свим елементима тог предлога јер би то онда индиректно значило да је и оних пет држава, чланица уније које не признају Косово, спремно да промени своју одлуку за шта, барем до сада, није било никаквих назнака”, каже Диклић.
Дипломата Зоран Миливојевић, пак, наводи да западни центри моћи имају намеру да у наредном периоду инаугуришу нову платформу за наставак преговора око нормализације односа Београда и Приштине. За „Политику” оцењује да им је намера да изврше притисак на Србију да прихвати европски предлог, то измењено и допуњено издање које је презентирано на самиту Тирани и дато српској и косовској делегацији да се изјасне о томе. Оцењује да тако треба разумети и најаве доласка представника Квинте, саветника канцелара Шолца и саветника председника Макрона, као и да би то био увод у наставак преговора о нормализацији односа, али на бази европског плана.
„Друга ствар је што је то у мозаику притисака на Србију да се убрза решавање косовског питања и ту има различитих мотива – водећи рачуна о украјинском рату и чињеници да се ту иде према неком расплету, али и да је циљ Запада да се ово питање реши пре тог проблема на истоку Европе”, каже Миливојевић. Додаје да је намера да овај део буде интегрисан у западну сферу моћи и интереса што показује интервју Габријела Ескобара, где он изричито каже да они рачунају да овај регион припада трансатлантској заједници, да то не сме да буде спорно.
„Све што се сада ради је у правцу тога да Србија експлицитно или имплицитно призна државност Косова, да се та ствар коначно преломи. У основи допуњеног плана нема битнијих промена што је главна примедба и што је неприхватљиво, да стоји нека врста признања КиМ. То је кључно и за нас апсолутно неприхватљиво. Нема везе што се у том папиру не спомиње признање, али се спомиње да су две стране равноправне, да су непромењиве неке границе и независни наступ сваке од страна што би значило да се призна реалност и да се омогући Косову приступ у УН чиме би оно стекло пун међународноправни субјективитет”, наводи Зоран Миливојевић.
Ђузеп Борељ је пре неки дан изразио наду да ће се Београд и Приштина посветити деескалацији ситуације и повратку дијалогу. Навео је да је то задатак који је ЕУ добила од Генералне скупштине Уједињених нација и да је управо он медијатор. „Ово је неопходно за обе стране на европским путевима. После летњих инцидената донели смо предлог за двојицу лидера (Вучића и Куртија), ажурирали смо га последњих недеља, после последњег договора који смо постигли о таблицама, за који смо се надали да ћемо избећи тензије. Понудили смо тај предлог и морамо га хитно изнети”, подвукао је Борељ.
Владислав Јовановић такође сматра да је циљ Запада да се проблем на Балкану коначно реши, а то подразумева да Србија призна тзв. Косово тако што би Београд прихватио свршени чин од пре петнаестак година. Ту би се ставила тачка, што би Западу ослободило руке да јаче притиска Русију. „Овако има тег на ногама због своје агресије на Србију и због претварања једне националне мањине у државу, што је противно свим међународним стандардима и праву. То му отежава чин моралне и политичке дискредитације Русије. Ми треба да будемо страна која ће то да плати, али нам се заузврат нуди нешто магловито. А чак и када би се нудило нешто конкретно то никако не би могло да буде за одрицање од Космета”, наводи Јовановић и каже да се сада налазимо у фази ишчекивања.
Оцењује да је то врста комбинованог притиска где се уводе провокативни и изазивачки потези из Приштине, која има пун благослов са Запада, иако се тако не каже, где смо најрањивији јер је у питању безбедност људи. Верују, каже Јовановић, да ће том комбинацијом притисака моћи да нас натерају „на харакири и ту велику жртву јер се још није десило у историји да се једна земља у време мира добровољно одрекла своје историјске и националне територије”.
Ипак, не треба очекивати ништа спектакуларно од евентуалног новог доласка представника Квинте у Београд, који желе разговоре, али одлучно одбијају могућност да на посредан или непосредан начин призна тзв. Косово. Дипломатски извори „Политике” наводе да је за очекивати да две стране и даље одмеравају своје снаге, мада ће Запад чинити све да усмери дијалог, али да за сада нема адут у рукама. Очекује се да ће Квинта похвалити Приштину због одлагања избора на северу Косова и што није употребила силу у уклањању барикада, док ће од Београда тражити да их Срби уклоне. Уколико пак, Србија тако нешто не прихвати, онда ће Београд бити упозорен, али коначно решавање проблема реално није на видику.
НДБГ: Власт да се изјасни да ли је Србија одустала од ЕУ
Покрет „Не давимо Београд” (НДБГ) позвао је власт да се јасно изјасни о томе да ли је Србија већ одустала од Европске уније, као и да, како наводе, грађанима објасне последице које би могле да наступе уколико дође до такве одлуке. „Све су јачи сигнали који долазе из влада и парламената држава чланица ЕУ, као и Европског парламента, којима се отворено разматра и предлаже увођење рестриктивних мера према Србији. Преговори о приступању већ су ефективно блокирани, јер већ сада је јасно да отварања нових кластера нити преговарачких поглавља неће бити, као ни прелиминарног затварања већ отворених”, наводи се у саопштењу тог покрета.
Извор: Политика
