Србија

„Начињен је историјски корак“ ОГЛАСИО СЕ ВУЧИЋ

Председник Србије Александар Вучић данас је у Прохору Пчињском дочекао председника Северне Македоније Стева Пендаровског.

Вучић и Пендаровски су одлучили да прво обиђу манастир, а након тога су се обратили.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

„Ми као народ имамо братске односе и они ће се даље развијати. Увек ћемо искористити време да разговарамо о свим стварима. Историјски корак који је наша црква донела у корист оба народа“, започео је Вучић

Вучић је током обиласка манастира навео да је урађена реконструкција.

Пендаровски је положио венац код спомен-чесме у порти манастира.

На дочеку делегације из Северне Македоније су и министри Никола Селаковић и Братислав Гашић.

Председника Вучића сачекао је велики број грађана, са којима је поразговарао. Грађани су изнели своје локалне проблеме, везане за пут и воду. Они су уручили Вучићу писма. Двојица председника одржаће заједнички састанак у 12.30 часова, после кога ће уследити њихово обраћање.

Историја манастира

Манастир Светог Прохора Пчињског има историју дужу од девет и по векова, а важан је и као културно-просветни центар тога краја.

Између осталог у овом манастиру одржано је и прво заседање АСНОМ-а – Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније, 2. августа 1944. године, што се сматра местом где је формирана савремена македонска држава, која данас обележава Дан Републике.

Манастир се налази 30 километара јужно од Врања, а средином 2021. године обележио је 950 година постојања и седам векова од упокојења краља Милутина, који га је у 14. веку обновио.

Налази се на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, у атару села Старац. У склопу манастира ради богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а организовано се учи иконописачки занат.

Према предању, подигао га је у 11. веку, односно 1070. године, византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском Мироточивом, који му је прорекао да ће постати цар.

У саставу српске државе је од када је Стефан Немања у ратовима са Византијом између 1180. и 1190. године освојио област Врања.

Доласком Османског царства у Србију завршава се раздобље просперитета за манастир, у коме је био и снажан духовни и културни центар средњовековне српске државе.

Према неким изворима, кнез Лазар Хребељановић подигао је спољну припрату, испред Милутинове цркве, исто као и у Хиландару, а предање каже и да је кнез, на путу за Косово поље ту причестио и војску.

 

 

 

 

 

 

Извор: Б92

Ознаке