Украјинска летња контраофанзива требало је оствари стратешки пробој кроз руску одбрану или да изазове довољно исцрпљивање непријатељских снага да изазове њихов колапс, а истовремено подстакне западне земље да наставе са подршком Кијеву. Међутим, ништа од тога се није десило.
То за Дејли телеграф наводи пуковник Ричард Кемп, пензионисани британски официр који је 2003. у Авганистану предводио Операцију Фингал, у анализи под називом „Украјина прокоцкала најбољу шансу да порази Путина“, коју преносимо у целини.
Све је то требало остварити пре него што почну зимске кише и маневрисање оклопним возилима постане неодрживо. Па, сада смо већ ту, а није било ни тог пробоја ни исцрпљивања. Нити је било какав успех у најави.
Уместо тога, контраофанзива атрофира ка мртвој тачки, без икаквих изгледа да са тренутним војним способностима пробије руску добро утврђену одбрану. Ово чак може да буде оптимистично гледиште, пошто Русија несумњиво припрема сопствену офанзиву против истрошене украјинске војске.
Наравно, тешка истина гласи да је контраофанзива могла да успе да су САД и европске земље помогле реаговале како је требало. Они нису то учинили, пруживши само онолико војне помоћи да Украјина настави да се бори, али ни близу колико је било потребно да она обезбеди победу против тако моћног непријатеља. Сваки корак обележен је одуговлачењем и невољношћу да се Украјини пруже алатке потребне да доврши посао.
На пример, након месеци неодлучности, тек у октобру су САД коначно испоручиле ракете дугог домета АТАЦМС које су могле бити одлучујуће да су послате раније. Борбени авиони Ф-16, који би многоструко увећали украјинску борбену моћ, још увек су далека визија.
Иза овог бедног неуспеха стајала је успешна руска кампања одвраћања. У тренуцима када је одлучна акција била неопходна, претње Москве да ће ескалирати ситуацију дочекане су бојажљиво и са страхом. Вашингтон је предност уместо украјинској победи дао избегавању одмазде. АТАЦМС је пример тога.
Бајден се бојао Путиновог беса у случају да испоручи Украјини оружја које би могло да погоди руску територију. Међутим, показујући испразност својих претњи када је АТАЦМС први пут употребљен прошлог месеца, Путин их је умањио, тврдећи да оружје „не може да промени ситуацију на линијама фронта“.
Све је то оставило Украјину у тешкој ситуацији. Европски лидери, од којих су се многи колебали од самог почетка, сада имају мало наде да ће видети како се њихова војна помоћ претвара у успех на бојном пољу. Уморни су од рата и желе да постигну договор с Кремљом како би га окончали. То је признала и италијанска премијерка Ђорђа Мелони у телефонском разговору с руским шаљивџијама: „Видим да је доста умора, морам да кажем истину, на свим странама. Близу смо тренутка у којем ће сви схватити да нам је потребно да се извучемо из овога“.
То је било у септембру. Од тада се пажња света преусмерила с Украјине на Блиски исток где руски савезник Иран разбуктава регионални пожар. Путинова стратегија исцрпљивања западне подршке Украјини није могла да буде боље изведена. Последице сукоба на Блиском истоку такође су створиле све већу забринутост код куће, па су амерички и европски градови погођени масовним протестима против подршке коју њихове владе пружају Израелу.
У међувремену се Џоу Бадену приближавају избори. Спољна политика можда није одлучујући фактор за обезбеђивање гласова, али је свакако један од кључних фактора. Њему је потребан велики плус којим би поништио афганистански минус који његови противници бесконачно рециклирају. Надао се да ће му то омогућити оживљавање Обаминог нуклеарног споразума с Ираном и историјска нормализација односа између Израела и Саудијске Арабије. Али обе опције сада више нису на столу, барем средњорочно гледано.
Решење рата у Украјини једна је од преосталих опција. Што ако он одлучи да притисне Украјину да пристане на прекид ватре претњом ускраћивања или смањења америчке потдршке? Мало европских лидера би се озбиљно супротставило ономе што сугерише телефонски разговор Мелони.
Што год се догодило, ми – Велика Британија – морамо да наставимо да подржавамо племенитији, иако тежи, пут до коначне победе. Дати Украјини ваздушну надмоћ, борбену инжењерију и артиљерију које су јој је потребне да промени стање на бојном пољу. Јер, како сада ствари стоје, само Путин може да изађе из овога као победник.
Извор: Информер
