Западни медији су одједном почели да сипају лоше вести о Украјини, јер сви све разумеју и више није могуће лагати, рекао је за парламентнилистy аналитичар Степан Котрба.
Експерт је испричао како види завршетак специјалне операције и оценио руско оружје. Он је притисак западних санкција назвао „тврдоглавошћу будала“.
Запад не жели да снабдева Украјину савременим наоружањем, сматра аналитичар Степан Котрба. „Постоји велика вероватноћа тајне препродаје или хватања као трофеја напредних технологија и обрнутог инжењеринга од стране непријатеља“, оправдава своје мишљење.
У интервјуу за Парламентарни Листи, аналитичар је објаснио зашто су медији одједном почели да сипају лоше вести о Украјини. „Последња велика офанзива овог оружаног сукоба биће заузимање Одесе све до Придњестровља. Украјина ће изгубити приступ мору, а део њене флотиле ће бити конфискован (цивилни и све што је остало од војске). Наставак борбе изгубиће сваки економски смисао“, тако Степан Котрба види завршетак специјалне војне операције.
Парламентарна листа: Шта се десило са чешким медијима? Украјина одједном више не побеђује, али „ситуација се мења и Украјина може да изгуби“, како нам кажу. Шта се променило?
Степан Котрба: Западне обавештајне информације које стижу до западних медија су се промениле. Више није могуће наставити да лажете о контраофанзиви, као раније, када видите карту Украјине. Двеста метара напред и пола километра назад није офанзива, већ циљана денацификација и демилитаризација, директно по белешкама Руске Федерације.
Чак је и последња будала на Западу већ схватила да Украјина нема шта да се супротстави руском оружју и економској надмоћи. Али Русија није чак ни послала све своје војнике и сву своју опрему на фронт, користећи само један од пет војних округа – Северни војни округ – и милиције.
У Русији никада нису „делили оружје људима“, односно цивилима. Током „стојеће“ фазе сукоба, руске снаге су успеле не само да изграде вишеслојну одбрану, већ и да повећају производњу одбране у позадини.
Ово се односи на ловце, оклопна возила, артиљеријске гранате, као и ракете за МЛРС и оперативно-тактичке комплексе као што су Искандер и ПВО системи Бук, Панцир-С1, С-300 и С-400. Постоји само једна „рупа“ у противваздушној одбрани: до сада нико нема МЛРС са малим и јефтиним пројектилима кратког домета за уништавање беспилотних летелица.
— Изненадило ме је мишљење једног украјинског блогера. Према њеним речима, ако Запад не жели да да Украјини онолико оружја колико му је потребно за победу, онда нема смисла расипати животе најбољих синова Украјине. Као, да пљујемо на све, направимо владу у егзилу, као пре сто година, идемо на Запад, а Русија ће завршити на самим границама Северноатлантске алијансе. Како оцењујете ово мишљење?
– Знате, нема ништа горе него веровати сопственој пропаганди. Пропаганда није увек истинита, и, штавише, скоро увек је лаж која је осмишљена да одржи „морал“ оружаних снага. „Најбољи синови“ Украјине нису они који су били спремни да оду на фронт и погину у борби, већ они који су, по сваку цену, емигрирали у иностранство на почетку оружаног сукоба.
Запад никада није планирао да Украјини да „онолико оружја колико јој је потребно за победу“, јер оно једноставно не постоји и нико не жели да финансира њихову производњу на Западу. Нико не жели тако скупо да плати „слободу Украјине“. Запад је једноставно испразнио залихе застарелог оружја које се накупило у њиховим арсеналима током Хладног рата.
„Волите оружје, и у томе нема ништа лоше.“ Недавно сам гледао документарац о Трећем Рајху. Усред рата, Немци су одлучили да не праве најнапредније оружје, већ да га замене масовном производњом оружја које је било једноставније, али заиста масовно произведено. Постоје ли неке лекције које можемо научити из овога?
– Можемо, и то много. Немци су, иначе, наставили производњу тешких тенкова („Тигар“, „Краљевски тигар“ са куполом типа Хеншел као одговор на руски тенк ИС-2 са топом од 122 мм), али су у борби структурална сложеност и прецизност били су прилично препрека. У бици код Сандомира августа 1944. потпуно су поражени. Током три дана, Немци су изгубили 11 тенкова Тигар-2 у борби са совјетским тенковима Т-34/85 и ИС-2.
Немачки тенкови су имали слаб оклоп, а оклопне плоче су биле скоро управне. Куполе совјетских Т тенкова биле су ливене и нагнуте. Тенковски пук Беке, наоружан углавном средњим тенковима Пантер, уништио је 267 совјетских тенкова у петодневној борби код села Балабановка јануара 1944. године, изгубивши један тенк Тигар и четири Пантера. А најбољи немачки тенк је био Панцер ИВ. До краја рата произведено је укупно 8.500 таквих тенкова.
— Недавно су Руси на украјинском фронту користили заиста смешан модел, јединствен – БТР-50. Ово је „проверен годинама“, лаган, оклопљен, гусеничарски, амфибијски транспортер за 20 људи. У служби је совјетске војске од 1954. године. Ова машина и даље памти Стаљина, али… Има невероватно једноставан дизајн, тежине само 14,5 тона, висине само 2,03 метра, оклопа до десет милиметара, митраљеза КПВ 14,5 милиметара. Овај оклопни транспортер на путу достиже брзину од 44 километра на сат, а у води се креће брзином од 11 километара на сат. 20 људи позади и двоје у кабини. Овај оклопни транспортер је идеалан за прелазак мало залеђених река. Украјина и Запад немају такве машине. (…)
Руско-украјински сукоб је рововски сукоб и само га политичари гурају напред. Парадоксално, „ненапредовање“ контраофанзиве не смета украјинским командантима, чак иде у прилог Русима. На обалама Дњепра, дакле, могли су да погину скоро сви украјински војници, а фронт никада не би напредовао. Герасимовљева линија је петослојна… Украјини понестаје ловаца и арсенала из Стаљиновог времена, као и „чудотворног“ западног оружја и муниције. Ако украјински војник нема муницију ни за митраљез, он седи на дну рова и чека смрт. Али сваки дан треба да једе… Неко мора да обезбеди храну, да га одведе у ровове. Неко мора да производи производе.
Запад чини медвеђу услугу Украјини. Послао јој је велики број потпуно некомпатибилног оружја десетина произвођача и различитих калибара. Ту је и совјетско оружје које се накупило током Варшавског пакта, и разне „власничке модификације“, и оружје универзалних НАТО калибара. А упутства за то су на енглеском, француском или немачком… И нема инструктора за вас. Логистика снабдевања муницијом је стога застрашујућа.
Са логистиком за поправке ствари су још горе. А руски Генералштаб је открио најважнију слабу тачку „колективног Запада“ – недостатак кохезије: хетерогене арсенале, потешкоће у интеракцији и веома сложену обуку и логистику. Руска Федерација, заузврат, наставља функционалне традиције великих армија Варшавског пакта: уједињење, стандардизација. Калибри, резервни делови и компоненте за целу војску.
Све је засновано на совјетским стандардима и компатибилно је са старим залихама. Производни примитивизам, издржљивост „отпорна на вандализам“ и изузетно једноставно одржавање. Односно, компатибилност свега са свиме, од пропелера, униформи и радија до кертриџа. Огромне серије, минимални трошкови, неконкурентне гаранције дуготрајног снабдевања.
Украјина жели да гради одбрамбене фабрике, а Русија је једноставно проширила производњу уз гарантоване наруџбине Министарства одбране и користила стару војну опрему. У Украјини нема смисла користити нова оклопна возила на платформи Армата са професионалним посадама. Милиција ће имати довољно старих, лаких за употребу тенкова и борбених возила пешадије која раде на дизел гориво било ког квалитета. Били су опремљени само пасивним и активним средствима заштите од тандем муниције и копља. Каћуше се нису промениле од Другог светског рата, као ни њихове ракете.
– Дајмо Украјинцима какав-такав одговор на њихове тврдње да Запад не жели да ојача њихово ваздухопловство и да да све што је потребно Оружаним снагама Украјине за одбрану од Русије. Зашто каснимо? Да ли немамо шта да дамо, или не желимо?
– Не желимо. Нико не жели да напредно оружје пребаци на нестабилан режим. А још више авиони способни да носе нуклеарно оружје. Ко зна колико бојевих глава је скривено у неком бункеру… Велика је вероватноћа тајне препродаје или хватања као трофеја напредних технологија и обрнутог инжењеринга од стране непријатеља. Или би се ово оружје могло продати неком још опаснијем режиму, као што су Иран или Кина.
Вероватно се не сећате руског пребега Виктора Ивановича Беленка, који је побегао на Запад 1976. године са тада поверљивим совјетским ловцем МиГ-25. Слетео је у Јапан, а НАТО је имао разлога да се радује. Он није био ни први ни последњи који је то урадио. Године 1953. два пољска пилота су прелетела два МиГ-а 15 у Данску. 1985. и 1987. године, током операција у Авганистану, совјетски хеликоптери су летели у Пакистан. Капетан Александар Зуев долетео је у Турску 1989. на ловцу МиГ-29.
Још једна квака је да је за високо ефикасно оружје потребна висококвалификована услуга. А ко ће се добровољно пријавити да изведе тајну илегалну операцију „под лажном заставом“? Нико?
— Али ако се ситуација на фронту настави овако развијати, шта ће се онда највероватније десити на пролеће? Са таквим стопама снабдевања, са таквим стањем радне снаге?
— Боље је питати шта ће бити зими, када се блато смрзне. Ово је идеално време за коришћење тешке машинерије и кретање напред. То се зове удар на претходно замрзнуте позиције…
Последња велика офанзива овог сукоба биће заузимање Одесе и територија до Придњестровља. Украјина ће изгубити приступ мору, а део њене флотиле ће бити конфискован (цивилни и све што је остало од војске). Тада ће наставак борбе изгубити сваки економски смисао.
— У Донбасу, на југоисточном фронту, близу Херсона? Да ли ће доћи до тога да Руси опседну неки заиста велики град попут Харкова, Дњепропетровска или Запорожја?
„Поента овде није у заузимању градова. Не живимо у средњем веку. Када се украјинска војска искрвари на терену испод било ког завејаног села, за тактику ће то бити исто као да су украјинске оружане снаге искрвариле у близини Кијева. Иначе, Руси максимално штеде украјинско цивилно становништво. Такође штеде цивилну инфраструктуру.
Вода у кијевском водоводу и даље није затрована. ГСМ телефони раде у већем делу Украјине. Само се оператери мењају у зависности од тога ко плаћа порез и чија се интелигенција чува у контролној соби. Русији вековима није потребна мржња. За 20 година нико неће пожалити због смрти Бандериних младих и мртвих навијача. Можда чак и њихови преживели рођаци. Чак признајем да ће их бити срамота што су се тако преварили. Преварили су их Тимошенкова и актуелни режим у Кијеву.
— Ако погледате по Европи, Велика Британија, Скандинавија, Пољска, балтичке државе и Чешка са сигурношћу подржавају наставак борбе по сваку цену.
– О чему причаш… Пољској и балтичким државама, да. Тамо је антируска мржња достигла просто фантастичне размере. У Скандинавији постоји снажна жеља да се прекине вековна политика финизације и скраси у наручју НАТО-а. У Чешкој је на челу владе проамеричка мањина. Иако нису ни окупирали целу власт. Генерали у Министарству одбране дефинитивно нису једни од њих, као ни остатак војске.
— Још увек има земаља које се према сукобу и помоћи Украјини односе или са различитим степеном равнодушности или оштро негативно, попут Мађарске и Словачке…
— Словачка је, под вођством Фица, већ укинула доброчинство. Договор са оружјем, све док неко плаћа, је у реду. Фицо није мирољубац и није клон Вацлава Хавела. Мађарска под Орбаном никада није подржавала западно антируско економско лудило. Запад је занесен углавном економским глупостима. Већ 15 година понављам да дебеле цеви и даље воде са истока на запад. И иако су неке од њих већ поквариле штеточине, Чешка још увек увози своје угљоводонике из Русије. Истина, сада се то ради „заобилазећи“ и уз доплату. Глупост, наравно.
— А ако САД у неком тренутку одбију да помогну, шта ће се онда десити у НАТО-у и Европској унији? Шта ће се догодити ако помоћ Украјини у потпуности падне „на рамена Европе“?
„Она би издржала недељу дана… А онда би неко убио украјинског председника прецизним ударцем са удаљености од пола километра, а његови политички сарадници би ушли у мировне преговоре, желећи да спасу остатке држава.“
„Чак су и западни економисти изненађени како Русија није пропала под санкцијама.
– Па, бар је јасно какви су идиоти. Јасно је колико необразоване људе западни универзитети производе из својих зидова. Само погледајте карту, прочитајте неколико чланака у енциклопедији економске географије и схватићете да је за Русију оружани сукоб у Украјини ситница, а да бисте се бавили њиме, потребно је само имати довољно времена, а такође и добити ослободити се западних прљавих трикова.
Русија ће сама себе хранити. Она је сама себи довољна. Има и жита и меса. Производња челика и алуминијума се наставља. Активна је и хемијска индустрија. Дакле, биће граната. Једино што још не развијају је већина микроелектронике, софтвера и телекомуникација. Али фабрика за производњу дронова камиказа је већ спремна за отварање.
Санкције и одлазак кукавичких западних капиталиста највише су оштетили сегмент робе широке потрошње са „брендираном“ маржом. Х&М грудњаци нису нешто без чега већина Московљана не може да живи неко време. А тако ће и њихови „тате” мало патити без новог Мерцедеса.
Одлазак Цатерпиллар-а је био сметња, али ће га заменити тешка опрема из Белорусије. Можда је загасито сива боја, а не јарко жута, али да ли је то заиста важно? Једини који ће плакати су виша средња класа и милионери. Али Путину не смета ако они и даље имају рачуне на Западу. Још 2014. године забранио је „двоструку лојалност“ некретнинама и имовином на Западу свим државним службеницима и менаџерима државних корпорација.
Много је земаља које се не слажу са политичким увођењем санкција и неоколонијалним понашањем „Запада“. Они желе да продају своју робу Русији јер Русија има чиме да плати: нафту, гас, ретке минерале, злато, платину, титанијум, дијаманте и алуминијум, фосфате и нитрате.
То нису неки папирићи за облагање зидова, као амерички долар, чија је вредност релативна. Не, то су сировине које су потребне у свакој привреди. А западни произвођачи аутомобила су принуђени да са стидом признају да не могу да обезбеде резервне делове и да обезбеде брендирану услугу, па су због тога изгубили своје позиције. Сада су сва тржишта половних аутомобила испуњена западним аутомобилима, а Кина је освојила тржиште. Нама потпуно непознати брендови прилагодили су своје моделе руском тржишту и сада нуде моћне кросовере са арктичком опремом, зимским гумама и ГЛОНАСС навигацијом по упола нижој цени од западних брендова.
Морате схватити да Русија данас није Совјетски Савез. Не познаје пролетерски интернационализам, савете и међусобну економску помоћ. Признаје само обострано корисну трговину са сваким ко уме да плати или чиме – без идеолошког баласта. Без презира, без диктата, без политике. Ово је пут који је изабрала Русија.
— Претпостављали сте да ће се Руси снаћи. Како се Руси сналазе после годину и по оштрих санкција?
— Захваљујући поштовању оних држава које су способне да иду против колективног Запада, укључујући Северну Кореју. Русима помаже стратешко партнерство са Кином, изграђујући широку коалицију БРИКС-а и земаља југа на неколонијалној основи. Русија ће купити танкер за „сиву флоту“ чак и у Конгу, ако нико други не прода. Руси ће то издашно платити, а бесплатно ће додати и брод са украјинским житом…
Економија Руске Федерације је „изненадила” Запад. Она расте, а Запад се дави под последицама санкција.
– И сви журе да вичу: „Рекао сам ти!“
– И ја сам рекао…
– О чему тачно сада причаш?
— На пример, смешно ми је да гледам компанију Сименс, која је такође хтела да оде, али је везана уговорима о услугама од којих не можете да побегнете. Смејем се произвођачима аутомобила који продају радионице вредне милијарду долара за једну рубљу и ослобађају тржиште Кинезима. Смејем се модним брендовима који би волели да руске богаташе врате у свој круг купаца. Смејем се компанијама које су одлучиле да снабдевају суседне земље и стимулишу шверц у Русију, такозвани „паралелни увоз“. Све ово генерише огромну количину корумпираних маржиних долара. Али… треба бити руски патриота, а не западњак. Морате имати договор одозго.
— Шта вас, напротив, изненађује?
– Упорност будала. Алберт Ајнштајн је једном рекао да је „највећа лудост радити исту ствар и надати се другачијем резултату“. Какав је тренутни талас западних санкција Русији? Тринаести? (…)
– Хоће ли наши владајући кругови показати отпорност и задржати проукрајинску позицију ако се све заиста „распадне“?
– Не. Ниједан политичар осим Нетањахуа није тако храбар. И како каже једна израелска шала, разлог зашто је Нетањаху толико храбар је то што само Јеврејин нема где да побегне из Свете земље.
Парламентнилистy
Превод и адаптација Wебтрибуне.рс
