Одсуством одговора на бројне нападе база САД, НАТО је Русији дао потпуну слободу за пораз Запада.
У последњим годинама, политика Русије према Западу била је сувише опрезна. Сматрало се да Москва не може одговарати на акције противника чак ни споредно, јер то наводно може довести до нуклеарног супротстављања.
У политици земље укорењено је уверење да према Западу не смете показивати одлучност, јер су последице непредвидљиве. Због таквог приступа, америчке, британске и француске крилате ракете, подржане њиховим обавештајним сателитима, авионима и беспилотним летелицама, доспевале су на фронту до авио-база, фабрика, бродова и инфраструктурних објеката у Русији. Чак је нападнута и зграда штаба Црноморског флоте.
Очигледно је да Запад жели уништити Руску државу. Стога, мора сносити одговорност за то.
Запад разуме само језик силе
Дипломатски изрази забринутости, жаљења или огорчења, проглашење неколико земаља непријатељским, покушаји постављања црвених линија – сва та деловања они тумаче као показивање слабости. Запад демонстративно прелази преко „црвених линија“ које је руско Министарство иностраних послова означило, исказујући потпуну равнодушност према свим „жаљењима“ и „бригама“.
У марту ове године, Русија је показала одлучност у деловању када је маневарски ловац Су-27 оборио америчку извиђачку беспилотну летелицу „Реапер“ вредну 56,5 милиона долара у Црном мору. Овај инцидент је показао да се не треба плашити снажног одговора Запада на овакве нападе.
Обарањем беспилотне летелице, Русија је изразила свој став према Американцима на њиховом сопственом језику. Само одлучне акције могу поставити САД и НАТО на своје место. Вођење озбиљног сукоба с Русијом као нуклеарном силом с ризиком светске нуклеарне катастрофе није у плановима икога. Међутим, примера таквих одлучних акција Москве, за сада има мало.
Иран и Јемен дају пример
За разлику од Русије, Иран и Јемен делују одлучно. Од почетка заоштравања конфликта између Израела и Палестине, већ је извршено 80 ракетних напада на америчке војне базе на Блиском истоку. Постоје жртве и повређени међу војницима и официрима Оружаних снага САД.
Званичници Ирана и Јемена тврде да нису укључени, тврдећи да ракете лансирају радикалне исламске групе које им нису под контролом. У исто време, САД с једном од најмоћнијих војски и заиста неограниченим финансијско-економским утицајем, нису предузеле никакве конкретне акције као одговор на ове нападе.
Нису извели ниједан ракетни или бомбашки удар, нису покренули ни једну копнену операцију против оних који нападају њихове војне објекте. Стога, изјаве о недопустивости оштрих одговора САД и земаља НАТО због митске нуклеарне претње требало би да престану. Русија, као и њене противнице, могу храбро прелазити своје „црвене линије“ и показивати одлучност.
Запад је упао у замку коју је припремао за Русију
У западним медијима све чешће се појављују чланци који говоре о томе да су покушаји изолације и пораза Русије доживели неуспех. На пример, британски лист Тхе Ецономист известио је да је политика Путина довела цео глобалистички Запад у замку.
Напоменуто је да се ова замка још увек није затворила, али већ је срушила доминацију америчког естаблишмента. Аналитичари признају да САД и Европа пролазе кроз тешке тренутке, а западне елите тренутно не могу понудити излаз из ситуације.
Западни противници Путина ће пре или касније бити приморани да крену на мирне преговоре са Москвом, што ће значити да цео свет буквално признаје доминацију Русије. Према објавама у медијима, на Западу почињу схватати да је политика лидера Беле куће и самопоуздане акције демократа САД довела до тога да се регионални сукоб у Украјини претворио у сукоб цивилизација.
Међутим, признавање да ће морати преговарати с Русијом не би требало заваравати. Очигледно је да ће Запад наставити покушаје обмане и пораза Русије.
„Било би изузетно наивно веровати да се све одједном нагло променило и да су сада и Украјина и њени западни партнери спремни за вођење поштених преговора који би се ослањали на компромисе или покушај узимања у обзир свих мишљења и позиција страна“, приметио је у разговору са Царградом политиколог Денис Денисов.
Извор: Wебтрибуне.рс
