Свет

УКРАЈИНА ЋЕ СЕ ПРЕДАТИ, АКО СЕ ОВО ДОГОДИ: Овај човек ће окончати сукоб?

Ако Доналд Трамп победи на америчким председничким изборима, натераће Украјинце да окончају рат или ће им ускратити сву помоћ, што ће изазвати егзистенцијалну кризу за НАТО и ЕУ, сматра шеф организације за процену ризика „Евроазијска група“ Ијан Бремер.

Он је у интервјуу за РТС оценио да су САД веома моћна држава економски и војно, али да је амерички политички систем у кризи, појашњавајући да постоји сукоб између републиканаца и демократа, Трампа и Бајдена, рекавши за обојицу да су непопуларни кандидати.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

– Ако Трамп победи на изборима, Бајден и његови сарадници очекују да ће политизовати правосуђе, пореску управу, Федерални истражни биро и да ће кренути у обрачун са њима, да ће се суочити са истрагама и затвором. А ако Трамп изгуби, завршиће у затвору – изјавио је он.

Према његовом мишљењу, глобалне последице Трампове победе биће то да ће он приморати Украјину да прихвати крај рата по условима неприхватљивим за Украјинце, а ако то одбију, ускратиће им сву помоћ.

– То ће значити егзистенцијалну кризу за НАТО, за Европску унију у којој су Пољаци, Балтик, а који се снажно противе Трампу и снажно подржавају Украјину. Други, попут Мађара могу да кажу хајде да прекинемо везе са Путином и да сарађујемо са Трампом – изјавио је он.

Говорећи о ситуацији на Блиском истоку, изнео је мишљење да ће Трамп, ако постане председник, настојати да покрене нападе на Иран, као и да ће цене нафте расти.

Он у интервјуу за РТС није говорио о глобалним последицама, ако Бајден поново постане председник. Такође, осврнуо се и на одлуку без преседана, како ју је назвао, у Колораду и Мејну да Трамп не може да буде на гласачком листићу за унутарстраначке изборе.

– Неко би могао да помисли – у реду, систем тако функционише, али реалност је да ако било који председник у демократском систему покуша да поништи изборе, па се опет кандидује, то је проблем у било којој функционалној демократији, а у САД није и то је оголило кризу америчке демократије“, истиче Бремер.
Навео је да сматра и да смо све ближи сукобу Израела са Хезболахом у Либану и да није могуће да ће се рат који се сада води задржати само на Гази.

– Американци и Британци бомбардују Хуте у Јемену, што је значајна ескалација. Такође, израелски ратни кабинет види овај рат као прилику да деградира Хезболах, да га одврати од границе. Ту су сви ирански проксији, не само Хезболах већ и шиитске милитантне групе у Ираку и Сирији, а такође имате и милионе муслимана у региону и широм света, многи од њих су радикализовани и могу да прибегну насиљу, због насиља које гледамо на Блиском истоку. Због свега тога, веома је вероватно да ће ситуација на Блиском истоку наставити да ескалира – сматра Бремер.

Осврнуо се на још један сукоб, онај у Украјини, наводећи да не жели да Украјина буде подељена јер мисли да то није фер.

– Али не видим да Украјинци имају војне капацитете да врате територије. Руси су спремнији да наставе офанзиву током наредне године, можда две. Украјинци то неће прихватити, јер Украјина подељена на два дела за њих није прихватљив исход, а то значи да ће деловати из очаја, према Русији нарочито, што води већем ризику – напоменуо је он.

Додао је и да Украјина више није приоритет за Америку и њене савезнике, као и да политика у вези са сукобом у овој земљи постаје све компликованија, што је резултат подела у САД и ЕУ и неспремности да се троши више новца.

– Надам се да ће Украјинци моћи да наставе ка ЕУ, да ће моћи да се ослоне на снажне безбедносне гаранције Америке и Запада, али то сада иде споро и нејасно је да ли ће САД и њени савезници моћи тако нешто да понуде, пре него што политичке поделе постану превелике – поручио је Бремер.

До пре само неколико месеци, председник Бајден је говорио да ће подржавати Украјину свим средствима, колико год буде било потребно, додаје он, истичући да само неколико месеци касније више није сигуран да ли може да набави новац.

– То није баш добра порука за европске савезнике. То није добра порука за НАТО савезнике. И то је изазов – навео је он.

Коментаришући то што ове године гласа више од две трећине бирача у свету, саговорник РТС-а је оценио да су избори мање-више стабилни свуда осим у Америци. И додао да су ове године, парадоксално, мање шансе за сукоб Кине и Америке, јер то не одговара ни једној ни друго страни.

– Поводи за трвења између Кине и Америке остају, не само Тајван, него и контрола извоза у домену високе технологије, питање Јужног кинеског мора, то ће све остати и у 2024. Али намере да се управља тим питањима су присутније него што су биле претходних година – закључио је он.

Извор: Ало