Луксембург спада међу земље с највишим животним стандардом и растућом економијом, у којој живи 30 одсто странаца. Међу њима је знатан број оних који су стигли с простора бивше Југославије.
У главни град истоимене државе Луксембург, Дино је стигао је 1996. године.
Пореклом из Берана у Црној Гори, каже да није желео да заврши на ратишту једне од југословенских држава.
Неколико година живео је са оцем у Швајцарској, а у Луксембург се преселио због посла, јер су плате биле много боље, а порези мањи.
Последњих десет година ради као возач аутобуса у једној туристичкој агенцији.
– Школу сам завршио у Црној Гори. Отац ми је био овде пре 28 година, радио је сезонски. 1996. године сам дошао дефинитивно овде. Могу да кажем само – држава је фина, прихватили су нас.
У почетку су се наши људи бавили већином грађевинарством. Али, нове генерације већ напуштају грађевину, иду у архитекте, професоре, функционере – каже Дино.
У Луксембургу, који има око 600.000 становника, живи 180 нација.
Од укупног броја становника, њих 43 одсто не поседује луксембуршко држављанство, а рачуна се да тек око 15 одсто људи који тренутно живе и раде у Луксембургу има луксембуршке корене.
Занимљиво је да у Луксембург сваког јутра на посао долази око 100.000 радника из Немачке, Француске и Белгије. Посебни закони о правима и обвезама усељеника не постоје, па се омогућава страним држављанима исти радно-правни и социјални третман као и за све остале грађане.
У овој маленој држави, укупни бруто друштвени производ је 14 милијарди долара, по глави становника око 40.000 америчких долара, што земљу сврстава меду најбогатије државе света.
– У односу на друге државе око Луксембурга, Немачку, Француску, Белгију, где су просечне плате 1.200 – 1.300 евра, Луксембург је једна од бољих држава што се тиче плате. Шта може да ме врати? Само пензија. Остало – не планирам – искрен је Дино.
Тачан број особа које воде порекло из бивше Југославије, а живе у Луксембургу, тешко је одредити. Значајан број стигао је почетком педесетих година.
Статистички подаци само за 1989. годину кажу да је нешто преко 2.000 грађана СФРЈ, од тога велики број са подручја БиХ, радило у Луксембургу.
Незваничне процене говоре да у Луксембургу данас живи око 6.000 особа које долазе са простора Босне и Херцеговине.
Већ 1991. године у Луксембург долазе прве избеглице, млађе мушке особе из Хрватске и Србије које нису желеле да иду у рат, због чега им је касније било тешко да се одлуче на повратак.
Годину дана касније на хиљаде избеглица стигло је у Луксембург из Босне, претежно Срба из Бањалуке, Бошњака из Тузле и осталих делова БиХ.
У то време, прихватили смо 3.000 особа, што је значило готово један одсто популације. Велики талас избеглица, око 5.000, стигао је и са Косова крајем деведестих.
У последње време имамо нове тражиоце азила, углавном Рома који долазе из Србије“, наводи Виктор Вицел, саветник министра спољашњих послова Луксембурга.
Према последњи званичним подацима, минимална плата у Луксембургу износи невероватних 2.000 евра, у односу на Србију, у којој је и након раста цене рада по сату, просечна зарада 190 евра.
Извор: Курир.рс / Вести.нет
БОНУС ВИДЕО
