Издвајамо Русија

ПЕТОКОЛОНАШИ ДРХТЕ У РУСИЈИ – ПУТИН СПРЕМА НОВУ ЧИСТКУ: Ево ко је све на удару…

Док је свет био фокусиран на исход америчких председничких избора, Владимир Путин је учинио нешто сасвим невероватно – ухапсио је Алексеја Уљукајева, министра економије у влади Медведева, на основу оптужби за изнуду и корупцију.

Уљукајев, чији је телефон прислушкивала руска служба за безбедност још од лета, ухапшен је у сред ноћи са 2 милиона долара у поседу. Путин га је званично отпустио следећег јутра, пише Тхе Сакер.

Руски званчни извори кажу да је Уљукајев изнудио 2 милиона долара мита како би његово министарство дало позитивно мишљење о Росњефтовој куповни 50 одсто деоница које руска држава има у нафтној компанији Башњефт. Наводно, Уљукајев је покушао да запрети Игору Сечину, председнику Росњефта и особи за коју се сматра да је блиска Владимиру Путину и руској безбедносној и обавештајној служби.

Да, добро сте прочитали: према званичној верзији, компанија која је у државном власништву је дала мито члану владе. Да ли вама то има смисла? Узмимо на пример старијег члана владе чији се телефон прислушкује и који је био под сталном присмотром Федералне службе безбедности преко годину дана – да ли вам то има смисла?

 

То нема никаквог смисла и руске власти то у потпуности схватају. Али, то је званична верзија. Дакле, шта се овде дешава? Мислите ли да ту постоји Путинова порука?

Наравно да постоји!

Сећате ли се корумпираног министра одбране Анатолија Сердјукова? Он је прво отпуштен па тек онда ухапшен. Али овај пут, у питању је члан владе који је ухапшен у сред ноћи. Неколико сати његови подређени нису ни могли да га добију – нису имали појма шта се догодило са њим. Да ли је то била грешка? Тешко.

Начин на који је Уљукајев притворен је пажљиво кореографисан да усади најјачи могући осећај страха у све остале петоколонаше који су још увек на власти, јер је Уљукајев на много начина био симбол за све “атланске интеграционисте“ (оних у Кремљу који желе да интегришу Русију у међународни безбедносни систем који контролоше САД): Уљукајев је био познат либерал, баш као и Никита Белих, гувернер  Кировске области, који је ухапшен у јуну за узимање 400.000 евра мита.

Могло би се чак рећи да је Уљукајев крајњи симбол Атланских интеграциониста и верни члан руске “либералне“ (што значи врсту “Вашингтонског консензуса“) секте која је у прошлости радила са Јегором Гајдаром и Алексејем Кудрином и која се сада срушена од стране руских “силовикија,“ највиших званичника такозваних “моћних министарстава“ (одбрана, државна безбедност, обавештајна служба).

То су сви одмах препознали и главни наслов популарног сајта Газета.ру није могао бити јаснији, а гласио је: “Силовики срушили Уљукајева“ и постављена је и фотографија кључних актера ове драме, укључујући човека за кога се сматра да је срушио Уљукајева, Сергеја Королева, шефа службе за јачање економске сигурности у ФСБ.

 

Путин је очигледно решио да предузме кораке док је ујка Сем био заузет својим интерним проблемима. Ако је то заиста разлог зашто се до ове чистке није дошло раније, онда то говори много о моћи САД-а коју још увек имају над Русијом. Неки су приметили да је хапшење Уљукајева уследило након телефонског разговора између Трампа и Путина, наговештавајући да је можда Трамп дао Путину зелено светло за хапшење. То је, наравно, бесмислица, али ако то може учинити да Путин изгледа лоше – онда је за петоколонаше то сасвим довољно.

Листа потенцијалних “кандидата“ који су следећи на реду за чистку је још увек дугачка и укључује имена као што су заменик премијера Аркадиј Дворкович, први заменик премијера Игор Шувалов, гувернер руске Централне банке Елвира Набиулина, министар финансија Антон Силуанов и, наравно, премијер Дмитриј Медведев.

Уљукајев је био само један од многих. Ипак, он је дефинитивно био мета највишег нивоа, а због начина на који је ухапшен, мора да је прошла језа кроз све петоколонаше у Кремљу.  Сама чињеница да је његов телефон прислушкиван толико дуго је незамислива и јасно указује на чињеницу да нико није безбедан у Путиновим чисткама. А то је, само по себи, веома пожељна промена: сваки члан владе Медведева је сада упозорен да је његов/њен живот под строгом контролом ФСБ-а.

Заиста је мање битно шта ће се даље десити са Уљукајевим. Формално је оптужен, и сада ће се његов случај додатно истражити тада ће се Уљукајев појавити пред судом (тренутно је само притворен и биће у кућном притвору наредна два месеца). Потенцијално се суочава са 15 година затвора и прецизним еквивалентом од 70 пута износ који је узео.

Судећи по случају Сердјукова, који је успео да избегне затвор захваљујући председничкој амнестији на 20. годишњици руског Устава, Путин изгледа да оклева да нанесе било какав облик одмазде својим непријатељима. Али, чак и ако Уљукајев не буде добио да ужива у свежем ваздуху сибирских тајги, он је већ завршио као моћан брокер, а то је оно што је за Путина заиста важно.

 

Кључна ствар овде је у томе да је у току једне ноћи високи руски министар спао са својих министарских канцеларија у ћелију и да апсолутно нико није наслутио да ће до тога доћи или је могао то спречити. Опет имамо случај од 100% у Путиновом стилу: нема упозорења било које врсте, нема чак ни наговештаја, само изненадна драмска радња са тренутним резултатом. Његов “потпис“ је јасно видљив у целом случају.

Реакција на ово хапшење у Русији је била предвидива, посебно након што су извори у служби безбедности рекли руским медијима да су Аркадиј Дворкович и Андреј Белоусов такође под истрагом. Анатолиј Чубајс, на пример, је изјавио да је био у “потпуном шоку.“ Још боља је била реакција премијера Медведева који је рекао да је овај развој био на “на ивици његовог разумевања.“

Биће интересантно посматрати неизбежну реакцију Атланских интеграциониста: ако се заиста осећају поражени, даваће лажна обећања о “борби против корупције на свим нивоима.“ Ако још увек имају нешто борбе у себи, они ће отказати “стаљинистичку“ репресију, повратак “чисткама као 1930-их“ и “нову кампању терора“ против демократије.

Западни корпоративни медији, чија је једина “вредност“ новац, ће писати о томе како је руска “тајна полиција“ разбила “пословне предузетнике“ и како ће то оштетити руску економију. У суштини, понављање цмиздрења које смо слушали када је Путин расформирао озлоглашених седам банкара. Као што би Елтон Џон рекао, “гладали смо и тај филм…“

Што се тиче бесних националиста који мрзе Путина, они ће рећи да је то премало и прекасно. Годинама су се жалили на корупцију и на то како званичници на највишим нивоима никада нису истражени, а сада када се чини да им се испунила жеља, то је “премало, прекасно.“ Али то и није битно, јер они имају мали кредибилитет у руској јавности, као и прозападне странке као што су Јаблоко или Парнас.

Главни медији и политички коментатори сада Путину дају стојеће овације. То и не изненађује, јер су они били ти који су се већ месецима гласно и константно жалили на “економски блок владе,“ мислећи на проамеричке петоколонаше унутар владе Медведева.

Буквално су сви главни политички коментатори молили и захтевали чисту овог “економског блока“ и радикалну промену у економској политици Русије. Па, један зликовац је очишћен, што је добар почетак, али нема знакова да ће се економски курс Русије коначно скренути са политике Вашингтонског консезуса и заменити се са много потребнијом политиком унутрашњег раста. Али онда, знајући Путина, не треба очекивати никакве знакове – само акцију.

У Русији, као и у САД, је мењање људи далеко лакше него промена система, док је једини начин да се постигне стварна промена управо то, промена система а не људи. До сада је Путин успео само да шутне неке од најгорих људи и да прими неке веома добре људе.

Сада када је опасност од рата САД значајно смањена и када ће ујка Сем бити заузет својим интерним борбама, надајмо се да ће Путин предузети неке веома значајне кораке да ослободи Русију од Вашингтонског консезуса и замени их правим патриотама који ће коначно омогућити Русији да постане истински суверена држава, чак и у економском смислу.

 

Извор: Wебтрибуне.рс

Loading...
loading...
Loading...