Нисам деструктиван тип, као неки. Не рушим. Градим, као што Мркоњић гради мостове, ја градим пријатељства, политичка партнерства.
Бранко Ружић, потпредседник СПС, познат као политичар без длаке на језику и „вечити бунтовник“, пита се у разговору за Курир, верујемо саркастично, кад је он то рекао нешто против власти и зашто сви мисле да руши премијера Вучића. Јер да је хтео, како каже овај социјалиста, досад би га за пет година већ срушио. И док шеф његове странке Ивица Дачић упадљиво ћути, Ружић отворено каже да не би прихватио да СПС подржи неког напредњачког кандидата, о чему се дуже спекулише. А о заједничкој листи са СНС за ванредне парламентарне изборе за Ружића нема ни говора.
Како је Курир објавио, део ваше странке хоће на листу са СНС и то није без основа. Извори из странке кажу да Александар Антић и Ивица Тончев и та струја то заговарају, а да се Дачић с тим прећутно сагласио. Је ли то реално?
– Политика СПС се не води из анонимних извора. На састанцима органа странке нико није износио такав предлог и не бих полемисао са својим партијским колегама да ли су за нешто или не. То је хипотетичка теза, али лично на тој листи никада не бих био. То није добро ни за СПС, али ни за СНС.
Да ли би се у том случају СПС поцепао?
– То се неће догодити.
Зашто сте тако уверени?
– Сигуран сам сто одсто.
Не чини ли вам се да је прича у вези са ванредним изборима само пробни балон?
– То јесу пробни балони. Искуства показују да су једине две владе које су трајале цео мандат биле оне у којима је СПС имао кључну улогу. Наравно, да ли ће ванредних избора бити, ствар је Вучићеве политичке процене и његово право.
Чини се да се ви не слажете са свиме што прокламују Влада и Вучић?
– То су урбане легенде. Узмете мету и онда од те мете правите фаму. Никада нисам дао критичку изјаву о стратешким циљевима Владе.
Није стратешко, али рекли сте: „Данас нам је дивно дно.“
– Написао сам: „Дно је врх.“
Па је ли и даље врх?
– Јесте. То је је одлична сатирична представа.
И то је политички став.
– Што би то био политички став? Зависи како га ко перципира.
Засметало је СНС.
– Нисам приметио да је Вучић реаговао.
Реаговали су његови.
– Не знам који су његови, ја гледам само господина Вучића.
Да ли стичете утисак да Вучић има људе у странци који говоре у његово име?
– Ако говоре у његово, онда је то проблем у његовој странци.
Да се вратимо на изборе и листе. Ако дође до таквог сценарија да СПС подржи улазак на листу са СНС, шта ћете ви лично урадити?
– Осећам оно што је импулс чланства. Толики број година сам провео на том послу да знам како партијска инфраструктура дише. То би био и доминантан став чланства. Био бих против такве одлуке.
Када је реч председничким изборима, кандидатура Дачића зависи од договора са СНС. Да ли СПС треба да подржи заједничког кандидата који не би био из ваше странке?
– СПС је кроз историју увек имао кандидата и то је његова обавеза и према социјалдемократској идеји и према бирачима у Србији. И тако би требало да буде и сада.
Зашто Дачић онда још калкулише?
– Такав сценарио може да се догоди када је држава у проблему. Да, не дај боже, имате неки државни разлог или национални интерес, отпочињање нуклеарног рата…
Значи, само у случају нуклеарног рата можете имати заједничког кандидата?
– Импутирате ми. Давао сам примере. Ако постоји државни разлог и национални интерес који неко може да објасни врло питко просечном бирачу, онда постоји и хипотетичка могућност. Лично, тренутно не видим разлоге за заједничког кандидата.
Ако Дачић ипак не буде хтео, да ли ће СПС дати другог кандидата?
– Ивица Дачић је најбољи кандидат. Поред одличног премијера, што Вучић јесте, Дачић би могао бити тај заједнички кандидат, уколико делимо одговорност као стратешки партнери и уколико имамо исти вредносни систем.
Мислите да ће Дачић имати храбрости да то предложи премијеру? Не мислите да се мало плаши Вучића?
– И то је хипотеза. Зашто би се Дачић плашио Вучића?
Коме постављате то питање?
– Јавности…
А њему?
– Њему ћу да поставим питање лично. Дачић је маестралан тактичар.
Хоћете ли се ви кандидовати ако он неће?
– СПС је озбиљна странка и има свог председника. Природно је да буде Дачић. А ако хоће, нека ме кандидује он, па о томе могу да размислим.
Дачић је по вама најбољи кандидат?
– Дачић је најбољи, а Вучић најјачи кандидат. СНС је најјача странка у Србији, али хајде да видимо колико појединачно СНС има, а колико политички партнери на њеној листи. Не заборавите да је ту и Расим Љајић и ПУПС и НС и Вулин и СПО и Ненад Поповић… и не знам ко све ту још није.
Ви нисте за ванредне парламентарне изборе. Због чега?
– Имали смо изборе у априлу, Влада је формирана после два-три месеца. И сада поново да идемо на изборе. Шта тиме добијамо? Не знам шта би се епохално променило. Скочиће Шешељ, Саша Радуловић и можда ће још неко направити неки благи раст. ДСС неће бити нигде. А ваљда је суштински интерес реализација реформи које ова влада спроводи.
Шта ће бити са СПС?
– СПС је једна од најстабилнијих партија и тренутно сам има 11 одсто. Нама ти избори нису проблем, али било би немогуће имати председничке и парламентарне изборе, а да на председничким изборима подржавате заједничког кандидата, а на парламентарним идете на своју листу. То је неодрживо и немогуће. А ми до сада и не знамо ко је кандидат СНС.
Да ли вам је чудно што се не изјашњавају , а и Николић још ћути?
– Николић је вредан председник. Човек из народа, прави Шумадинац. Логично би било да се изјасни да ли ће трчати за нови мандат или не.
Верујете ли да ће се Вучић ипак кандидовати на председничким изборима?
– Тренутно најјачи кандидат је Вучић и уверен сам да постоји могућност да се кандидује.
Због чега сте уверени?
– Сви остали су недовољно јаки да би извојевали победу. Зато хипотетички кажем да је можда најбоља варијанта да Дачић буде тај кандидат. Да се Вучић бави Владом, пошто је маестрално води. Не видим разлог да преузима ту другу одговорну дужност која у оперативном смислу није компатибилна његовим сензибилитетима.
Кад смо код најјачег, рекли сте у интервјуу Недељнику да не желите да рушите Дачића, него најјачег у држави. После сте се вадили да нисте мислили на Вучића.
– Уопште се нисам вадио. Нисам рекао рушење, већ креативна борба, рађање новог квалитета…
А шта то значи?
– Да хоћу да рушим Вучића, вероватно бих га за ових пет година већ срушио. Нисам деструктиван тип, као неки. Не рушим. Градим, као што Мркоњић гради мостове, ја градим пријатељства, политичка партнерства. Нити сам најјачи, нити сам нешто битан. Али очигледно људи мисле да ја рушим Вучића. Не знам зашто.
И сада ће због оваквих ваших изјава Дачић поново морати да се правда Вучићу?
– А што би се правдао због неког тотално небитног Ружића? Шта сам рекао да би морао да се правда? Ако се Дачић због мене правда Вучићу, можда је природно да је и Вучић ишао да се правда код Дачића када су њега неки његови функционери и министри нападали. Али не верујем ни у једну ни у другу опцију.
Плаши ли се Дачић Вучића, што многи мисле?
– Дачић је за мене јак лидер, нема разлога да се плаши било кога, па ни Вучића.
А да ли се плаши вас?
– Зашто би се плашио?
Статутарна комисија странке, која је одједном прорадила, никада вас није казнила, а неке друге јесте?
– СПС је озбиљна странка да би се било ко њим бавио на поспрдан начин. Статутарна комисија је независна и ради у складу са Статутом.
Избегавате одговор.
– Е па, ако се Дачић плаши Вучића, онда нека се плаши и мене. Али он се уопште не плаши Вучића. Вучић је човек с манирима, са васпитањем, не видим да према својим најближим сарадницима има такав однос да га се плаше. А да сада ја вас нешто питам. Што се подиже толика фама ако се износи политички став?
Па реците ви. Реагују и Зорана Михајловић, Стефановић и Вулин, па и премијер Вучић.
– Е па можда је то била конфабулација (ха-ха-ха). Не знам шта је спорно. Да ли Устав гарантује презумпцију невиности? Ниједан мој политички став и изјава нису одударали од стратешког правца Владе. Ако ми неко нађе пример да сам нешто рекао противно том стратешком опредељењу, ево, признаћу да радим против Владе.
Мркоњић је изјавио да ће са пет хиљада динара помоћи пензионерима купити куртоне.
– Да разјасним – Мркоњић је један од каријатидних стубова СПС. Па и ви сте поделили бесплатно кондоме и направили добру акцију. Дужни сте тантијеме Мркоњићу.
Банализујете. Питамо вас у политичком смислу. Шта сте му ви рекли?
– Подржавам Мркоњића. И ко је тај који може да суспендује право било ком пензионеру да ту скромну помоћ коју је Влада Србије великом муком обезбедила потроши на начин на који жели. Новинари су га питали на шта ће потрошити, он је рекао на кондоме. То је било врло конструктивно, у функцији подизања морала колегама пензионерима.
Признајте да сте му рекли: „Браво, Мрко“?
– Јесам. Увек му говорим: „Браво, Мрко.“ Сви политичари у Србији да се поређају, од Вучића, Дачића, Зоране, Тадића, Коштунице, и нека Мрка стане на другу страну, па нека се види шта је он урадио, а шта они. Дуг грађана Србије према Мркоњићу је велики.
Премијер Вучић је недавно изјавио да му је циљ да престигне и Тита у градњи ауто-путева, мостова…
– Па Мркоњић је радио и у време Тита. Пројекти, коридори 10,11, преговарање за кредите. Све је урађено у време док је он био министар.
На шта циљате?
– Да премијер успешно реализује пројекте које је иницирао инжењер Мркоњић. Да није било Мркоњића 2008, ови коридори би стајали.
Да се вратимо на СНС и СПС. Да ли напредњаци доживљавају СПС као отирач, о чему сте раније говорили?
– Ко је, бре, отирач? Не можемо уопште да причамо у тим категоријама.
Употребили сте реч конфабулација. Да ли то алудирате на твит Небојше Стефановића?
– Па добро… Стефановић је рекао да је Андерсен исто што и браћа Грим, па је покушао да објасни шта је лапсус. Не бих му узео за зло. Знам шта је семантика, али за ту конфабулацију нисам чуо.
Али малочас сте је употребили. Значи, научили сте нешто од Стефановића?
– Учио сам од маме и тате, у школи и на факултету. Стефановић је то објаснио сасвим, рекао бих, научно потковано.
Ви то нисте разумели?
– Па нисам, волим народским речником да се изражавам. Он је човек објаснио. Сигуран сам да неки ауто-лимар или возач камиона не би то тако објаснили. Али опет имате високоинтелектуалне људе – професоре, докторе наука који ће својим речником пробати да објасне.
Мислите ли да је СПС ипак требало да буде опозиција?
– Свој став о томе сам рекао дан после избора. Није битан мој став, али са СНС нисмо никада потписали коалициони споразум, што је светска и европска пракса.
Значи смета вам?
– Па смета ми, наравно.
Али то је само један папир.
– Није само један папир, већ дефинисање прерасподеле одговорности у реализацији најважнијих циљева Владе.
Извор: Курир
