Најгоре српске клетве: Опасне речи чије дејство траје шест генерација!

Клетва као самосталан исказ изриче се са вером у магијску моћ речи да Бога, демона, судбину или природне силе покрене на наношење зла. Клетва као једноставан исказ упућен је призивању зла у једном животном сегменту (здравље, плодност, богатство).

Народ верује да је кумова клетва посебно тешка – јер он представља моћног посредника између живих и мртвих. Најгоре клетве су оне које „баци“ родитељ, а у народној поезији као „опасне“ клетве помињу се и оне које баца девојка или сестра.

Да би се остварила, клетва мора да буде набијена емоцијама и да има јаку енергију. Бачена клетва може да траје пуних шест генерација и тек седмо колено неће осећати последице „отровних“ речи

А ово су неке најгоре клетве у нашем народу:

Дабогда ти… мозда једна од најгорих клетви од које се леди крв у жилама, а порекло води од: Дабог је био хроми старац са штапом, који је често силазио на земљу, међу људе и решавао њихове проблеме.

То није обична клетва која почиње са „Дао ти Бог…“, иако већина тако мисли, већ је спомињање Дабога или Дажбога, некада врховног словенског божанства, које је након појаве хришћанства деградирано у ђавола. Дабог је постао онај чије се име не сме изговорити, којег се људи плаше као демона, а своје велике моћи црпи из дубоко потиснутог колективног сећања.

Некада, он је важио за бога сунчеве топлоте и кише, без којих нема живота. Владао је и подземним светом, а био је и родоначелник Словена, односно људи. Доласком хришћанства, Срби су морали да прихвате новог Бога, а моћни Дабог није могао бити заборављен.

Када су Срби примили хришћанство, Дабогов култ је замењен култом Светог Саве. Свети Сава сада је главни актер легенди, он као мудрац обилази народ и решава проблеме сељака.

Смелу тезу да је Дабог био врховни бог Срба, због чега је морао да буде деградиран у ђавола, као и бог подземног света, изнео је у првој половини 20. века Веселин Чајкановић. Из обиља народних предања извео је да се име Дабог готово увек користи за неко зло биће, самог ђавола, па чак и краља ђавола.

Најстрашнија клетва наших предака је била заклињање мајчиним млеком (када мајка открије своје груди и закуне децу да је послушају у нечему, то је по правилу рађено једном у животу, а у срећним породицама никад), о коју се не сме огрешити.

Клетва цара Лазара спада међу најстарије српске клетве. Многи верују да још увек нисмо „скнули“ проклетство које нам је бачено пре скоро седам векова. Петковић сматра да су се многи догађаји у историји српског народа догодили управо на Видовдан захваљујући речима изреченим 27.06.1389:

„Ко је Србин и српскога рода и од српске крви и колена, а не дош’о на бој на Косово не имао од рода порода, ни мушкога ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, рујно вино, ни пшеница бела, Рђом кап’о док му је колена!“

Бројни су они који верују да је клетва изговорена уочи Видовдана обележила кретање и судбину српског народа. Као пример често се наводи да је Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фрединанда управо на овај дан, а као пример из модерне историје наводи се изручење Слободана Милошевића Хашком трибуналу.

Извор: Opanak.rs