Тако се у Србији, после српског језика, највише говоре и мађарски, ромски. Прате их црногорски, румунски, македонски и албански, као и други језици националних мањина.
Генерална скупштина УНЕСЦО-а прогласила је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали зато што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима, а према проценама државних званичника, мањинским језицима у Србији не прети опасност од изумирања, као што је то случај у неким другим деловима Европе и света.
Лингвисти упозоравају да је пред све већом навалом енглеског језика, српски угрожен у мери у којој су то и други језици.
Ипак, према оцени стручњака, није вероватно да ћемо доћи до једнојезичне цивилизације, али треба више радити на подизању језичке културе и писмености, у чему би, како сматрају, школа морала имати значајнију улогу.
