Васкрс или Ускрс је највећи хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусов повратак у живот – васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка.
То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хеб. пессацх) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Kод источних хришћана, Ускрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.
Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, не Васкрс, већ Велики петак представља највећи хришћански празник, зато што се човечанство већ Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем ослободило грехова.
Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење Васкрса.
За Васкрс су везани бројни народни обичаји. Постојао је обичај да се јајима деци трљају образи, и да се укућани умивају водом у којој су јаја преноћила.
У воду за умивање ваља да се ставе и дрен, босиљак и здравац. Овај обичај је и даље присутан у многим сеоским подручјима Србије, али се верује и да би овакву воду одмах требало потрошити, јер ако преноћи може да донесе несрећу!
Прво јаје офарбано у црвено назива се чуваркућа, чувар, стражар, стражник… За њега се верује да има посебну моћ, па се зато користило у магији плодности, али и за заштиту људи и људског здравља
Чуваркућа се користила и за заштиту усева па се често закопавало у двориште или њиву. Ипак, требало је бити опрезан са овим јајетом, јер погрешно руковање, сматрало се, могло је да донесе штету.
Од онога што не ваља радити на данашњи дан издвајамо и – касно устајање и касно легање. Веровало се да то доноси “застој у напретку”.
Други важан обичај, везан за овај празник, је причешће, које се, осим у цркви, обављало и у природи. Тачније, у Шумадији је био обичај да се причест обави у природи, једењем пупољка леске или глоговог листа и исповедањем.
У источној и јужној Србији, такав ритуал се звао комкањем, а током њега, пре ручка су се дренове ресе, траве здравца и парчићи ускршњег колача потапали у вино. Сви укућани су морали да пију ту “комку” након чега су прескакали секиру на прагу куће изговарајући жеље за срећу и напредак.
Једно од обележја Васкрса јесте свечани ручак, којим се и званично прекида седмонедељни пост у кругу породице.
Фото: Pixabay.com
Извор: Telegraf.rs
