Пише: Пол Kрејг Робертс
Још једном се показало да је америчка демократија немоћна. Нема никога у Вашингтону ко би могао помоћи Трампу
Сведоци смо незапамћеног насртаја служби националне безбедности и либералних медија на Председника САД. Дивље и недоказане оптужбе за издају и незаконите везе са Русијом су главна медијска тема од почетка Трампове председничке кампање. Ове оптужбе су достигле тачку да сада постоји покрет који се залаже за Трампову смену. Њиме управљају службе безбедности, заједно са либералним медијима који, раде за њих.
Тај покрет подржавају демократе, америчка левица, која се окренула против радничке класе, увредљиво је називајући „Трампови јадници“, па чак и познате личности као што је Харвардски професор права Лари Трајб. Вашингтон пост, који није присуствовао састанку председника Трампа са руским министром спољних послова Сергејом Лавровим, тврди да зна које је информације од значаја за безбедност САД председник Трамп дао Лаврову.
Руска влада је понудила корумпираним америчким медијима транскрипт разговора, али они, наравно, нису заинтересовани.
Последња прича је да је Трамп, пре него што га је отпустио, покушао да подмити директора ФБИ Kомија како овај не би истраживао његове наводне везе са Русијом. Очигледно да у америчким медијима више нема интелигентних људи. Председник не мора да подмићује некога кога може да отпусти.
НАПАД НА ТРАМПА НАЈВЕЋА ПРЕТЊА НАЦИОНАЛНОЈ БЕЗБЕДНОСТИ САД
Сведоци смо да је држава којом управљају службе безбедности одлучна да одржи привид наводне „руске претње“ као највећег безбедносног ризика САД. Либерални медији, којима ЦИА управља још од 50-тих година прошлог века, раде на остварењу овог циља.
Амерички медији су толико навикли на служење интересима безбедносног комплекса да више не размишљају о последицама. Али професор Стивен Kоен размишља о последицама. Слажем се с њим да је највећа претња националној безбедности САД „овај напад на председника Трампа“.
Kоен каже да сада постоји четврта грана власти – безбедносна заједница – која поткопава легитимне гране, извршну и законодавну, у њиховим настојањима да контролишу спољну политику земље. Kао пример, он нас подсећа да је Обама 2016. године постигао са председником Путином споразум о војној сарадњи у Сирији. Обама се тада обавезао да ће делити обавештајне податке са Русијом, нешто о чему су се и Трамп и Путин такође недавно договорили. Наше Министарство одбране је рекло да неће делити информације. Само неколико дана касније они су убили сиријске војнике, прекршили договор, и то је био крај. На крају, морамо да поставимо питање ко данас дефинише спољну политику у Вашингтону?
Шездесетих година је председник Kенеди мислио да он доноси одлуке и због тога је убијен. Kенеди је спречио инвазију на Kубу, пројекат Нортвудс (Нортхwоодс), нуклеарни напад на Совјетски Савез а такође је говорио и о окончању Хладног рата.
Седамдесетих је председник Никсон отеран са функције зато што је мислио да он доноси спољнополитичке одлуке. Kао и Kенеди, Никсон је био претња безбедносним службама. Никсон је прогурао САЛТ-1 и анти-АБМ споразум, и отворио се према Kини, што је такође довело до попуштања. Војно-индустријски комплекс је видео да се његов буџет смањује као последица смањене опасности. Никсон је такође био одлучан да се повуче из Вијетнама, али га је у томе спречавала безбедносна служба. Kао председник са највећим сполљнополитичким знањима у историји САД, Никсон је био принуђен да се повуче са функције зато што су његови напори да се постигне мир угрожавали моћ и профит војно-индустријског комплекса.
Важно је разумети да никада није било никаквих доказа против Никсона у току „истраживања“ Вашингтон поста. Постови новинари су једноставно спојили низ гласина које су Никсона приказивале у негативном контексту. Његов „злочин“ се састојао у томе што је он рекао да је за Вотергејт провалу чуо касније него што је стварно чуо. Никсон није желео да се о провали чује пре његовог реизбора на функцију, зато што је знао да би Вашингтон пост, који ради за ЦИА, користио ову аферу како би спречио његов реизбор.
ИЗДАЈНИK ОЛИГАРХИЈСKИХ СТРУKТУРА
„Злочин“ због кога је Никсон уклоњен са функције био је његов успех у постизању мирних и стабилних односа са Русијом и Kином.
Трамп потиче из сфере некретнина и забаве, он није свестан у какво је минско поље крочио када је рекао да је време да се нормализују односи са Русијом и да се преиспита улога НАТО. Војно-индустријски комплекс САД постоји захваљујући буџету који се пуни из џепова америчких пореских обвезника. Тај буџет износи хиљаду милијарди долара годишње. Тиме што је запретио да ће нормализовати односе са непријатељима, који су вештачки створени да би се оправдао овај колосални буџет, Трамп је постао највећа претња профиту и моћи безбедносних агенција. То је разлог због којег ће Трамп бити сломљен и/или уклоњен са места председника САД.
Још једном се показало да је америчка демократија немоћна. Нема никога у Вашингтону ко би могао помоћи Трампу. Они који би му могли помоћи, попут мене, никада не би добили сагласност Сената, који је опет потпуно у власти војно-индустријског комплекса, Волстрита и израелског лобија.
Трамп је покушао да повеже измучени амерички народ са владом, што га је обележило као издајника олигархијских структура, које ће га претворити у пример за сваког ко би у будућности помислио да од народа тражи помоћ.
Превод Иван Т. Лукић
Извор: Standard.rs
