Стални арбитражни суд у Хагу пресудио је у корист Словеније у граничном спору који су та држава и Хрватска водиле око Пиранског залива, јављају хрватски медији.
Словенија је добила три четвртине Пиранског залива, није добила излаз у међународне воде, али јесте пролаз кроз део хрватског мора, одлучио је Арбитражни суд. Такође, Словенија је добила и слободан пролаз кроз део хрватског мора ка међународним водама. Коридор до међународних вода је широк око 2,5 наутичке миље и према речима суда словеначки бродови и авиони имаће сву слободу проласка кроз хрватско подручје.
Хрватска изгубила део морске територије
Председник Сталног арбитражног суда у Хагу Жилбер Гијом, прочитао је део пресуде према којој Света Гера, највиши врх Жумберачке горе у близини границе са Словенијом, припада Хрватској, док је остатак Пиранског залива припао Словенији.
– Трибунал доноси одлуку да Пирански залив има статус унутрашњих вода. Имао га је у Југославији, а задржао га је и касније. Граница ће бити равна црта – рекао је Гијом.
Судија је показао и мапу разграничења у Пиранском заливу према којој су Словенци су добили око 3/4 залива, што значи да је Хрватска изгубила део морске територије, пише Јутарњи лист.
– Словенија има слободу изласка на отворено море. Ту се рачуна слобода кретања, авиона, бродова, каблова и цевовода. Те се слободе односе на све цивилне и војне бродове без обзира на националност. Уживање ових права не односи се само на словеначке летелице и бродове већ и на бродове и летелице који путују под свим другим заставама – део је пресуде коју је прочитао Гијом.
Пресудом се наводи да линија разграничења у заливу мора да споји копнене границе на ушћу реке Драгоње до тачке на крају залива у Словенији, која је на троструко већој даљини од Рта Мадона у Хрватској.
Војни објекат ЈНА на врху Жумберачке горе, који је после 1991. године заузела словеначка војска, остаје на хрватској територији. Заосеци Шкоделин, Бужини и Млини-Шкриљеи кућа Јошка Јораса остају у Хрватскојјер је суд донео одлуку да граница у Истри следи Драгоњу и завршава се на средини канала Света Одорика.
Загреб арбитража не занима
Читању одлуке у судници присуствује шеф словеначке дипломатије Карл Ерјавец док представници Хрватске нису присутни, у складу са одлуком Хрватског сабора из јула 2015. о повлачењу из арбитраже због „тешке повреде арбитражног поступка“.
Хрватски сабор је тада Словенији предложио да почну преговори о алтернативном решавању спора, пошто је оцењено да је арбитражни процес неповратно компромитован када је откривено да су се словеначки представник у арбитражном суду Јернеј Секолец и службеница словеначког Министарства спољних послова Симона Дреник договарали о изношењу словеначких аргумената и лобирању код других арбитражних судија.
И Секолец и Дреник су се после тога повукли а Хрватска је изашла из арбитраже позивајући се на члан 60. Бечке конвенције који допушта развргнуће споразума у случају његове „тешке повреде“.
Неколико дана пре одлуке арбитражног суда у Хагу, председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је да „Хрватску арбитражни поступак не занима“ и да је се у Хагу „неће догодити ништа посебно“. Китаровићева је за љубљански Дневник рекла да Хрватска неће прихватити нити одбити резултат арбитраже с обзиром на то да та одлука за званични Загреб не постоји.
Словенија је, с друге стране, саопштила да се одлука арбитражног суда о граничном спору мора поштовати.
Извор: Блиц
