Случај Владана Јокића, градоначелника Котора, који би без обзира на то што је рођен и одрастао у том граду, могао да остане без црногорског пасоша, поново је покренуло једно од спорних и тешких питања између Србије и Црне Горе – двојно држављанство.
Јокићев случај је само још један од примера како у пракси изгледа рестриктивни Закон о црногорском држављанству који, за разлику од многих земаља у окружењу, али и Европи, забрањује поседовање два пасоша, нарочито српског и црногорског.
Управо ово је разлог због кога је један број Срба из Црне Горе приморан да бира између два држављанства јер, иако има право на српско, на црногорском суду ће можда морати да се изјасни да ли ће га задржати, чиме више неће имати црногорско, или ће га се одрећи.
Тако је већ читаву декаду једно од најважнијих питања између две земље – зашто Црна Гора не дозвољава двојно држављанство, и зашто све то у највећој мери осећају Срби из Црне Горе?
„Политички“ закон
Заштита црногорског идентитета, антисрпска политика, или останак поједних политичких партија на власти тако што црногорски Срби не могу да гласају на изборима… Све ово би могли да буду разлози за овакву одлуку црногорских власти које су Закон о црногорском држављанству донеле крајем фебруара 2008. године. И тада и данас говори се о томе да су разлози за доношење оваквог закона искључиво политички, јер би са двојним држављанством грађанима било много практичније и лакше да обављају разне послове.
Када год се ова тема покрене, неизбежна је и оцена да заправо власти у Црној Гори имају страх од тога да би, ако би имали овакву могућност, грађани махом узимали српско држављанство, и тиме угрозили пројекат “независне Црне Горе”.
Без промене закона
Како за „Блиц“ каже функционер владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) Предраг Секулић, није изгледно да ће се Закон о црногорском држављанству ускоро мењати, и да постојећи може „можда и да олакша, али можда и отежа живот грађанима“.
– Може да отежа и посао државној администрацији. Може се доћи у ситуацију да рецимо имамо више грађана са, на пример српским него црногорским држављанством – каже Секулић.
Он објашњава да је Црна Гора је мала држава, са малим бројем становника, и да лако може да буде жртва политичког инжињеринга, и да велики број нових бирача могу комплетно да промене политичку сцену.
– У Србији је ова област либералније решена. Ипак, ми мислимо да нема превеликих разлога да се постојећи закони мењају нити да се са тим жури – наводи он.
Андрија Мандић: Покушај асимилације Срба
Како за “Блиц” каже председник Нове српске демократије (НСД) Андрија Мандић, у Црној Гори је успостављена антисрпска политика још крајем деведесетих, у оквиру које је “једино пожељно малтретирање и дискриминација Срба”.
– На хиљаде људи има црногорско и још неко држављанство, али овдашњим властима не пада напамет да то доведу у питање, осим у случају Срба – прича он.
Како каже, власт Мила Ђукановића и владајуће гарнитуре има политику континуитета, која је антисрпски опредељена, и која жели да дискриминацијом асимилује Србе у Црној Гори – наводи он.
Председник НСД објашњава да је пре десетак година у Скупштини Србије, са готово 200 гласова и власти и опозиције, изгласан закон по коме сви који живе изван Србије имају могућност да добију српско држављанство уколико желе.
Веза са Србијом
– За нас који живимо у Црној Гори ово је било важно, јер смо желели природну везу са Србијом након осамостаљења Црне Горе – каже он, истакавши да у “Црној Гори сви имају право на друго држављанство, и хрватско, албанско, италијанско, али не и српско”.
Међу првим “жртвама” овог закона својевремено је био лидер Народне странке и некадашњи посланик у Црногорском парламенту Предраг Поповић, без обзира на то што је и рођен и читав живот живео у Црној Гори.
Њему је црногорско држављанство одузето када је обелоданио да уз њега има и држављанство Србије. То је значило одузимање пасоша, возачке дозволе и личне карте, укидање пребивалишта…
Владимир Божовић, председник УО Матице српске у Црној Гори, казао је за Спутњик да би, ако би Црна Гора дозволила двојно држављанство, најмање 50 одсто грађана Црне Горе искористило такво право, што би значило и опредељеност за трајну, животворну везу са Србијом.
– Грађани би слободном вољом, изван усијања једнократне политичке пропаганде и без притиска корумпираних власти, печатирали смисао свих прошлих и потенцијалних изјашњења по питању карактера односа Србије и Црне Горе – каже Божовић.
Двојно држављанство – спорно питање
Својевремено је и бивши премијер, а данас председник Србије Александар Вучић, говорио о томе да ће питање двојног држављанства још дуго бити тема о којој ће разговарати представници Београда и Подгорице. Компромис за сада, чини се, није могућ јер, док Србија дозвољава двојно држављанство, Црна Гора не.
Занимљив је и податак да српски држављани, рецимо, могу да постану држављани више од 150 држава на свим меридијанима. Од 28 чланица ЕУ, само Немачка, Данска и земље Бенелукса спречавају дупле пасоше, односно, услов за пријем у круг њихових грађана јесте одрицање од постојећег држављанства. У ту групу се сврстала и Црна Гора.
Шта каже црногорски закон?
Према Закону, црногорско држављанство стиче пореклом, рођењем на територији Црне Горе, пријемом и по међународним уговорима и споразумима. Такође, црногорски држављанин који је на дан 3. јуна 2006. године (референдум о отцепљењу) имао и држављанство неке друге државе, има право да задржи и то и црногорско држављанство.
Међутим, ако је до овог датума стекао неко друго држављанство, може задржати и црногорско држављанство до потписивања билатералног споразума са земљом чије је држављанство стекао, али најдуже годину дана од дана усвајања Устава Црне Горе. А Црна Гора за ових десет година није потписала билатерални споразум о држављанству ни са једном земљом.
О томе који су разлози за истрајавање на оваквом законском решењу већ десет година, упутили смо питања и надлежном црногороском Министарству унутрашњих послова, али ни после два дана нисмо добили одговор.
Извор: Blic.rs
