Светски дан менталног здравља обележава се данас, а у Србији свака пета особа у неком периоду живота суочена је са неким менталним проблемима.
Процењује се да у свету око 450 милиона људи има неки ментални поремећај, да неку врсту поремећаја структуре личности има 20 одсто људи, а психијатри кажу да би се то могло пресликати и на нашу земљу.
Светске здравствене организације процењује да ће до 2020. године депресија бити најмасовнија болест у свету, испред кардиоваскуларних болести и карцинома.
Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ организовала је данас обележавање Светског дана менталног здравља, под слоганом „Разумевање је најбољи лек за душу“ на Тргу Републике.
Дводневном акцијом започиње једногодишња кампања промоције менталног здравља у заједници. Грађани су код лекара клинике „Лаза Лазаревић“ могли да ураде тестове на депресију, анксиозност, деменцију.
Циљ кампање је подизања свести о менталним поремећајима, као и превенција стигматизације и маргинализације особа са овом врстом проблема.
Државни секретар у Министарству здравља проф. Владимир Дјукић рекао је да је неопходно да сви покажемо емпатију за грађане који се боре са менталним болестима.
„Битно је да грађани који се суочавају са менталним потешкоћама могу да остваре своје право на пуно здравље и да им се обезбеде модерни и савремени медикаменти, како би они могли да се активно укључе у свакодневне активности“, рекао је Дјукић.
Директорка клинике „Лаза Лазаревић“ Ивана Сташевић Карличић нагласила је важност подизања свести о менталним поремећајима и поремећајима понашања, као и потребу за едукацијом опште јавности.
Најугроженија група у погледу менталног здравља су мигранти, који су преживели бројне трауме у земљама из које долазе, које су захваћене ратом, али и трауме на путу до жељене дестинације.
Организација Мрежа психосоцијалних иновација (ПИН) у сарадњи са УНХЦР-ом обавила је истраживање о менталном здрављу избеглица у Србији које показује да 88 одсто миграната има потребу за тренутном или сталном психолошком подршком, док 61 одсто има изражене тегобе у области менталног здравља.
„Доминантне тегобе у избегличкој популацији су симптоми депресије, који се јављају код 48 одсто особа, затим симптоми анксиозности који се јављају код 37 одсто особа и пост трауматски стресни поремећај код 28 одсто избеглица“, рекла је психолог ПИМ-а Јована Гашић на представљању истраживања.
Она је нагласила да у земљи порекла мигранти у просеку доживе 13 трауматских искустава као што су бомбардовање, смрт члана породице, заточеништво, пребијање, злостављање…
„Током пута додатно се суочавају са траумама као што су тешке телесне повреде, нестатак хране и воде, одвајање од чланова породице, злоупотребе од стране кријумчара“, појаснила је она.
Шеф представништва УНХЦР-а у Србији Ханс Фридрих Шодер нагласио је да су избеглице и мигранти посебно угрожени што се тиче менталног здравља, да су изложени великом броју стресних догађаја.
„Што се тиче избеглица и менталног здравља морамо бити пажљиви да им не одузмемо достојанство, односно да им се пружи могућност на достојанствен и нормалан живот“, појаснио је он.
Помоћник директора Института Батут Периша Симоновић подсетио је да је од 2015. године кроз Србију прошло око милион миграната и да је у прво време најважније било да се спречи да додје до епидемије, а да ће у овој и наредној години највећи изазов бити концентрација на здравље у целини укључујући и ментално.
Извор: Ало
