Маршалов рат против највеће српске славе
И док данас цела Србија слави Светог Николу мало ко се сећа да је доживотни председник некадашње заједничке државе, Јосип Броз Тито, посебно мрзео овог светитеља хришћанске цркве.
Према тврдњама историчара, Тито је мрзео овог Светог Николу, не зато што је у питању највећа слава у Срба, већ зато што га је подсећао на Деда Мраза.
У првим годинама комунистичке државе, Деда Мраз је био осуђен као „бољшевичко-клерикална творевина“ само зато што је Јосипа Броза Тита подсећао на Светог Николу, славу коју уопште није волео, а реч је о времену идеолошког сукоба са Совјетским Савезом.
Познато је да у СФРЈ није било пожељно да се прослављају крсне славе, да се иде у цркву, јер је званична комунистичка идеологија државе учила људе да Бог не постоји.
Државни празници су ствар идентитета једне државе, мада није редак случај у свету да је тај идентитет више у вези с владајућом идеологијом, него с истинском традицијом и историјом. То је најбоље виђено на примеру постратне Југославије која је добила нове празнике како би замениле оне који су били дубоко укоренени у народу, попут слава, прославе Божића итд.
Нова година, рецимо, до Другог светског рата није била претерано популаран празник међу Југословенима. Зато је њен задатак у јавном животу СФРЈ био да замени дотадашње обележавање Божића, али и да вешто избегне подвојеност становништва различитих вероисповести и створи осећај припадности једној заједници.
Извор: Srbija Danas
