Србија неће доделити дипломатски статус Руско-српском хуманитарном центру у Нишу, пише лист Данас позивајући се на изворе у врху власти.
Према наводима тог листа, на снази остаје одлука од 2014. године којом центар у Нишу није добио дипломатски статус.
Лист наводи и да у врху власти нису могли да добију потврду информација да је председник Србије Александар Вучић са председником Русије Владимиром Путином расправљао о томе да се нађе компромисно решење које би подразумевало специјални статус за особље, али не и за транзит робе, што је према сазнањима „Данаса“ заправо и једини проблематични аспект овог питања за ЕУ и САД.
Чињеница је, разуме се пише лист, да важност статуса за транзит робе, која би, у случају додељивања специјалног карактера, могла да слободно и без икакве провере улази и пролази кроз Србију, јесте пресудно и за руску страну, па је тешко предпоставити да бих такво решење било прихватљиво.
Шта ако постане „шпијунски“?
На захтев за неометани транзит робе заснивају се претпоставке о томе да је циљ Центра да прерасте у „шпијунски“, или пак да се даље у том смеру развија, о чему увелико говоре и НАТО званичници.
Арне Санес Бјорнстад, норвешки амбасадор у Београду, отворио је у недавном разговору за „Данас“ управо тај проблематичан аспект ове теме, указујући на то шта би све дипломатски статус за Руско-српски центар у Нишу омогућио Русији.
– Колико ја могу да разумем, кључна предност поседовања пуног дипломатског статуса је у томе да можете увозити робу у Србију или транзитирати кроз њу без права српских власти да робу и контролишу. Може се рећи да се део сумњичавости уперене против Центра објаснити захтевом да буде изузет од надзора од стране српске власт, које вероватно никада не би одбиле увоз или транзит робе за хуманитарне потребе – рекао је норвешки амбасадор за „Данас“, указујућу на то да нико не би знао која све врста опреме и робе би могла да се нађе у Центру у Нишу.
Он је додао и да је на Србији да одлучи да ли жели или не да се повинује руским захтевима, али ће, како је истакао, вереоватно многа питања бити постављена у другим европским метрополама, уколико би Србија доделила Русији, кроз овај центар, право да увози робу у Србију или транзитира кроз њу без надзора који се врши над другим хуманитарним организацијама, као што је Међународна организација за миграције.
Одлука на лето?
Подпредседница Владе Зорана Михајловић недавно је изјавила да одлука о додељивању дипломатског центра зависи од процене премијерке Ане Брнаби, као и да она очекује да то буде за шест месеци.
Сама премијерка је, пре два дана, изјавила да ће Влада донети одлуку „у складу са најбољим интересима земље“, напомињући да је српска спољна политика транспарентна. Премијерка је казала и да се стратешко опредељење Србије ка ЕУ не доводи у питање, те да је јасно да ће политика Владе у сваом случају водити ка том циљу.
Извор: Danas.rs
