Огромна трагедија..
Кум покојног певача Шабана Шаулића, који је био у истом ауту када се догодила саобраћајна несрећа у којој је краљ народњака изгубио живот поново се огласио кратким видеом из болнице, у којем је изнео нове детаље трагичног догађаја.
– Један велики поздрав за моје пријатеље из Валенто ОТВ телевизије. Ево, да вам се јавим, накратко само, пошто нисам у ситуацији да причам много. После толико позива, јављам се да вам испричам шта се догодило, јер знам да вас све занима. Неком другом приликом причаћу опширније, а сада не могу јер сам сломљен и поломљен, а и срце ми је сломљено јер мог Шабана више нема. Не знам шта бих могао да вам кажем у овом тужном тренутку, јер на свако питање како ми је немам одговор. Како ми је, тешко ми је, како се осећам, никако… Да ли ће бити боље? Надам се. Захвалан сам богу што сам преживео. Ране и повреде које имам не могу се описати, али једна је највећа – почео је Стојадиновић своју исповест за ОТВ Валентиново, говорећи тешко и полако.
– Са Шабаном сам провео пола свог живота, делили смо и добро и зло, тако да га ја јако добро познајем. Ту последњу ноћ нећу моћи да избришем из главе. Чудно се понашао, више пута је гледао у сат, као да је негде журио. Нисам ни могао ни да наслутим шта ће се догодити. Када се завршио наступ, кренули смо у хотел, и пошто га ја читав живот будим, ја сам се с њим договорио да га пробудим у 6 и 15. Пробудио сам се раније, али сам чуо лупање на вратима. Мислио сам да је собарица, али кад сам отворио, видео сам њега. Био је спреман и обучен, са кофером. Питао ме је зашто се ниси спремио, што ме ниси пробудио. Знаш да сам ја професионалац, да не волим да касним. Ја сам пробудио Мирсада, сишли смо, и убрзо смо кренули, нисмо ни кафу попили.
– Кренули смо Мирсадовим аутом. Ја сам му понудио да седи позади, јер је он увек седео позади, али овога пута је одлучио да седи напред пошто је на задњем седишту био Мирсин инструмент. Возили смо се неких десетак, петнаест минута. Већ ме је ухватио сан, био сам у полусну, кад сам осетио снажан ударац, и више ничега се не сећам. У једном тренутку сам се пробудио и видео Мирсада како седи поред мене, у неком чудном положају и тешко дише. Нисам ни схватао да су доктори око нас, поново сам се онесвестио. Кад су ме изнели напоље, кад сам се поново освестио, питао сам, где је Шабан, где је Шабан, они су ми рекли да је он на сигурном, да се ништа не бринем, да ће све бити океј. До болнице се више ничега не сећам. Тамо сам се пробудио када су ме премештали на другу столицу за сликање, јер је бол био изузетно јак – испричао је Стојадиновић.
Извор: Ало.рс/Ј.И.
