Србија

Алармантна безбедносна ситуација на Косову: Све већи број џихадиста повратника!

Амерички стручњак за безбедност сматра да Приштина не може себи да приушти њихову реинтеграцију у косовско друштво.

Земље Западног Балкана, посебно косовска територија, највише је погођена бројем повратника са ратишта у Сирији и Ираку, показало је недавно истраживање америчког стручњака за безбедност Адријана Штунија, пише Глас Америке, на албанском језику.

Loading...

Штуни каже да је ниво опасности значајно повећан повратком џихадиста, жена и деце из зоне конфликата, а најалармантнија ситуација је на тзв. Косову, где је забележен највећи број џихадиста повратника.

Он сматра да Приштина не може себи да приушти њихову реинтеграцију у косовско друштво.

– Повратак страних бораца из терористичких организација попут ”Исламске државе” и Ал Каиде утиче на безбедност на Западном Балкану – каже Штуни, који је стручњак за спољну политику и безбедност.

Нормално је, истиче, да повратак припадника радикалног ислама из зона конфликата у Ираку и Сирији, диже ниво безбедносног ризика у свим земљама Западног Балкана, посебно на тзв. Косову.

Подсећа се да се, према последњем истраживању стручњака за Западни Балкан, у земље Западног Балкана вратило око 460 особа које су ратовале за тзв. Исламску државу и Ал Каиду, међу којима су жене и деца.

Према истом истраживању 260 их је изгубило живот у биткама, док је 500 и даље у зони сукоба, а са Косова их је, према статистици, највише.

– Косово има негде око 250 повратника. Цела европска заједница има 1.500. Верујем да бројеви говоре сами за себе – каже Штуни, пренела је РТК, на албанском језику.

Штуни сматра да Приштини недостају финансије и стручност за борбу против ове појаве и сматра да је помоћ ЕУ једини излаз из тренутне ситуације.

– Проблем на Балкану не треба посматрати изоловано и Европска унија би ту помоћ требало да схвати, не као помоћ Балкану, већ као помоћ за повећање нивоа безбедности у Европи – навео не Штуни.

Притом, додао је, фокус не би требало да буде само на борцима са страних ратишта, већ и на женама, које су такође индоктриниране на током боравка у зонама конфликата.

А још већи проблем су, истиче, деца, која без неопходне рехабилитације, што је дуготрајан процес, а притом они не могу да иду ни у школу.

Њима је, каже Штуни, неопходна претходна психолошка помоћ стручних људи обучених за рад са оваквом децом, јер би у супротном могло доћи до озбиљних проблема.

Не треба, сматра Штуни, заборавити и да повратак појединаца и породица није добро прихваћен код других људи у њиховим срединама.

– Није искључено да је постојала финансијска искушења за њихов одлазак на ратишта, али то нису плаћеници. Говоримо о људима који верују у идеологију и спремни су да дају свој живот и жртвују се за ту идеологију… – рекао је Штуни и истиче да је борба против идеологије веома тешка.

Упозорава, наиме, да је реч о идеологији која је преживела многе бомбашке нападе, много ратова, много затвора и логора.

– То би требало да нас натера да схватимо да то није група, то није нешто што ће само од себе нестати, то је гангрена која је већ прети балканском друштву – каже Штуни.

Извор: Телеграф

Loading...
loading...
loading...