Стотинак високих војних званичника окупило се 7. новембра 1983. у седишту НАТО у Бриселу, спремних за Трећи светски рат. Годишња симулација, позната као Абле Арцхер, која се ближила крају, а све је требало да се заврши и вежбом у којој је требало да учествује на десетине хиљада трупа широм Западне Европе.
„Able Archer 83“ одржавала се у повећаној напетости између земаља Варшавског пакта и НАТО савезника. Односи су били гори него икад.
Почетком године, амерички председник Роналд Реган рекао је за Совјетски савез да је „царство зла“. У септембру исте године совјетски пилоти срушили су кореански путнички Боинг 747 и убили 269 људи.
У међувремену, с обе стране гвоздене завесе почеле су да се гомилају нуклеарне ракете средњег домета, укључујући и крстареће ракете у јужној Енглеској, које су могле да погоде циљ у року од пет минута од лансирања. Свет је био на рубу нуклеарног рата, пише ББЦ.
Према измишљеном сценарију војне вежбе „Able Archer 83“, криза на Блиском истоку је стварала притисак на совјетска нафтна поља. Истовремено Југославија, која је као несврстана била изван хладноратовског и блоковског такмичења, одлучила је да се окрене Западу. Совјети сматрају да би Југославију могле да следе и остале земље Источне Европе, што би довело до осипања Варшавског пакта, као и урушавања комунистичког поретка.
Замишљени „рат“ започео је када су совјетски тенкови прешли преко границе у Југославију. Одмах након тога нападају Скандинавију, а убрзо њихове јединице улазе и у Западну ЕВропу.
Снаге НАТО присиљене су на одступање. Неколико месеци након што је започео сукоб, западне власти одобриле употребу нуклеарног оружја. Силе НАТО лансирају нуклеарни пројектил средњег домета према главном граду Украјине Кијеву, као знак упозорења да је НАТО спреман за ескалацију рата.
Теорија је била да би то помогло да се ситуација врати на почетак и да се седне за преговарачки сто хладније главе, али то није помогло.
До 11. новембра 1983. глобални нуклеарни арсенали били су испуцани, већина света је уништена, милијарде људи су мртви, то је крај цивилизације.
Кад се вежба завршила, званичници НАТО напустили су своју зграду и отишли кући, честитајући на још једној успешној, иако озбиљној вежби.
Оно што су западне владе откриле тек касније јесте да се „Able Archer 83“ умало заиста завршио правим нуклеарним ратом.
– Из врха тадашње совјетске војске добили смо доказе да они нису имали појма да је реч о вежби и да су мислили да је реч о правом нападу – каже Нејт Џонс, директор пројекта Freedom of Information Act Project при Националном безбедносном архиву у Вашингтону.
– Сада прикупљамо збирку докумената који потврђују да су Совјети били озбиљно забринути да би Запад могао покренути нуклеарне нападе – додаје Џонс.
На Универзитету Џорџ Вашингтон, у канцеларији Националног безбедносног архива уредно су сложене кутије докумената. Свака полица крије информације које би све владе радије чувале као најстрожу тајну.
– Сећам се кад сам почео да одлазим у архив, сви су ми се смејали и говорили да никад нећу доћи ни до каквих папира, јер су то најстроже чуване тајне. Но, након 12 година подношења захтева због права на информацију, писања приговора и разних покушаја опструкције, напори су се коначно исплатили 2015. године. Добио сам овај пакет поштом с кључним извештајем тајних служби, а да ствар буде још боља, пакет је стигао на мој рођендан – говори Џонс.
Документ, који је 1990. године израдио председнички Савет за стране обавештајне службе, назвали су „Совјетски страх од рата“. Са само неколико кратких одељака, извештај од 109 страница објашњава нежељене последице „Абле Арцхера 83“.
За разлику од претходних вежби, „Able Archer 83“ обухвата шифроване комуникације и раздобља потпуног прекида комуникације. Неке ваздушне базе у САД чак су вежбале руковање ракетама и њихово гурање из хангара.
Наравно, реч је била о макетама, а не правим ракетама.
На основу обавештајних података прикупљених у месецима након вежбе, извештај из 1990. истражује совјетски одговор. То је укључивало превоз нуклеарног оружја и припрему за њихову имплементацију у сукоб, те одређивање приоритетних циљева. Такође, подигли су цивилну заштиту на највиши ниво приправности, јер је све изгледало као да се спрема прави рат.
Совјетско вођство није веровало да је „Абле Арцхер“ била вежба, већ је да је то прикривена припрема за прави нуклеарни напад, па су се озбиљно припремали за одмазду. Данас чуди како је једна обична годишња вежба кренула по злу и како се могла тако погрешно тумачити с друге стране Гвоздене завесе? Да би истражили одговор, Џонс и његове колеге недавно су претраживали руске изворе, укључујући КГБ-ову архиву у Украјини.
– Пронашли смо поверљиви совјетски војни журнал из 1984. с детаљном анализом „Абле Арцхера“ – каже Џонс.
– Јасно је из интонације текстова, да су Совјети били забринути и престрашени. Председник СССР-а у то време био је Јури Андропов. Бивши шеф КГБ-а и старомодни политичар и кадар Комунистичке партије у то време је већ био озбиљно болестан. И врло параноичан – каже Мартин Шалмерс, заменик генералног директора лондонског тхинк-танка РУСИ.
– Совјетско вођство имало је трауму због Хитлеровог изненадног напада 1941. године, који је готово уништио Совјетски Савез, па је то била призма кроз коју су проматрали америчку политику. Пронашао сам документ у којем Андропов говори високопозиционираном КГБ-овцима да нарочиту пажњу посвете нуклеарним нападима. Оперативци су морали да подносе извештаје на сваке две недеље. Будући да су главешине у Москви желеле да добију коначно доказ да се тако нешто спрема, оперативци су им испунили ту жељу – додаје Шалмерс.
– Оперативци су живели на Западу, знали су да нема никакве опасности од нуклеарних напада, али су извештавали онако како им је речено. Москва је прикупила њихове извештаје и извукла властите закључке. Другим речима, совјетске обавештајне службе нису поступиле рационално. Али истовремено, ни западни лидери нису разумели опасности симулирања напада Совјета. Био је то недостатак обостраног разумевања, које је изазвало напетости. Вежба се одржавала у близини границе са земљама источног блока и на северу уз совјетске границе. Након што су западне силе саставиле извештаје, и Маргарет Тхачер и Роналд Реган били су шокирани чињеницом да су Совјети били спремни на нуклеарни рат. Након тога, напетости између блокова су се смањиле – објашњава Џонс.
И Реган и идући совјетски председник Михаил Горбачов почели су да потписују низ уговора о смањењу нуклеарног наоружања. Но, овај поучни догађај требало би да служи за пример и данас кад су односи Русије, САД-а и Кине опет при тачки усијања. САД инсистира да је Русија, упркос споразуму, развила нову ракету средњег домета, па Трамп прети да ће се повући из споразума.
– Уколико се прекрше договори о контроли наоружања, обе стране ће своје противнике гледати као оне који би могли учинити нешто страшно. Стога су шансе за понављање оваквог сценарија све веће и тако ће бити докле год постоји нуклеарно наоружање – сматра Шалмерс.
Извор: Express.hr/ Курир.рс
