Србија

БИВШИ НАЧЕЛНИК БИА ОПЕТ ШОКИРА: Ђинђић ми је ово наредио, после тога је убијен

Фото: Јутјуб

То је био последњи захтев који је 2003. тадашњи премијер дао Безбедносно-информативној агенцији. Први извештај о томе добио је вече пред убиство, открио је у књизи Горан Живаљевић

Последња наредба коју је премијер Зоран Ђинђић 2003. године издао Безбедносно-информативној агенцији (БИА) била је праћење његовог блиског сарадника и пријатеља из Демократске странке (ДС). Тражио је свакодневне извештаје о поменутом сараднику, који је био, како је тадашњи председник Владе рекао, повезан са криминалцима. Први извештај – уједно и последњи – добио је вече пред убиство.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

То је у управо објављеној књизи „Служба“ (у издању „Лагуне“) открио некадашњи заменик директора БИА Горан Живаљевић, којег је на то место 2003. поставио Ђинђић.

Лоцирање

– Последњи налог који смо добили од премијера односио се на посредно (само путем технике) праћење једног његовог блиског сарадника и дугогодишњег пријатеља из странке, а због веза са криминалним клановима, где је инсистирао да му сваке вечери, на основу базних станица, јавимо његово кретање. Тај налог лоцирања и личног јављања њему смо испунили само 11. марта увече, јер је премијер убијен већ наредног дана – навео је Живаљевић у књизи.

Шта је ко знао

Он је открио и готово невероватан податак да је српски војни аташе у Скопљу 11. марта 2003. знао да ће премијер сутрадан бити убијен. Резултати истраге контаката тог аташеа до данас нису познати.

– Македонска служба нам доставља не написани податак, него снимак прислушкиваног телефонског разговора нашег војног аташеа у Скопљу од 12. марта, коме жена јавља да је премијер убијен, на шта он спонтано одговара: „То ми је јуче најавио овај што сам се видео са њим.“ Истрагу овог трага преузимају војне службе безбедности, јер је све везано за војног аташеа реално њихов посао. Никада до данас нисам сазнао ко је нашем војном аташеу у Скопљу најавио 11. марта 2003. године да ће премијер Ђинђић сутрадан бити убијен – открио је Живаљевић.

Премијер о Косову

СРБИЈИ 15 ОДСТО КИМ, ПРВИ ПРИЗНАЈЕМО НЕЗАВИСНОСТ

Живаљевић је у књизи открио и шта је Ђинђић на састанку говорио о Косову, те како је намеравао да реши то питање:

– Разговарамо и о Косову. Говори како последњих недеља предузима ширу иницијативу да се тај проблем коначно реши и да је наш оптимум подела Косова, где ми добијамо око 15 одсто, при чему ће Србија бити прва земља која ће признати као независну државу осталих 85 одсто косовске територије. Од нас тражи да будемо присутни на северу, те да посебно пратимо међународне реакције у вези с том његовом иницијативом, коју ће многи лоше дочекати.

О сведоку-сараднику

ПОЛИЦАЈЦИ ЧУМЕТУ ДАРОВАЛИ ПИШТОЉ

Бивши заменик шефа БИА открио је и детаљ који показује колико је некадашњи вођа сурчинског клана и сведок-сарадник против „земунаца“ Љубиша Буха Чуме био близак с полицијом. У књизи се помињу и Чуметова познанства с британским обавештајцима:

– Пошто смо на своју руку озвучили просторију где Чуме борави, слушамо како додатно плаћа припаднике полиције који га чувају. Њему иза леђа, они се онда договарају да му заузврат поклоне ни мање ни више него пиштољ! Јављам тај сулуди податак њиховом шефу, он се човек хвата за главу, захваљује ми на информацији…

Молба политичара

ЖИВКОВИЋ У ФОТЕЉУ ГУРАО ДРУГА

Зоран Живковић, Ђинђићев наследник на месту премијера 2003, од врха БИА тада је тражио да за шефа нишког огранка агенције поставе његовог пријатеља, открио је Живаљевић.

– Он (Живковић) прилично је коректан према нама и нема никаквих захтева који би се односили на неку политичку злоупотребу, прислушкивање или праћење, осим баналног захтева да у Нишу за главног начелника поставимо неког његовог пријатеља, који је већ један од нижих начелника у Нишком центру БИА. Иако сам апсолутно био против, било ми је чак симпатично када је рекао: „Какав сам ја то премијер ако у свом Нишу не могу да поставим начелника.“

Захтев Чедомира Јовановића

ПРИСЛУШКИВАТИ КОШТУНИЦУ

Према Живаљевићевом сведочењу, у јесен 2003. Чедомир Јовановић, „тада свеприсутни и моћни“, дошао је у БИА са захтевом да се прислушкује лидер ДСС Војислав Коштуница. Тај захтев му није испуњен.

– Упадљиво смирено и веома тихим гласом износи нам политичку процену „да све одлази дођавола и да у држави јачају снаге поражене 5. октобра“. Мишљења је да се то мора спречити на сваки начин и да БИА ту мора имати своју улогу, бар у погледу хитног „качења“ свих телефона које користе Коштуница и његови сарадници.

Жарко Кораћ признао

ИШЛИ СМО НА САСТАНКЕ СА ЦИА У МАЂАРСКУ

Једном приликом, док чекамо на разговор код премијера, друштво нам прави потпредседник владе, професор Жарко Кораћ, симпатичан и благ човек, који нам усхићено описује како су они пре 5. октобра ишли на састанке са ЦИА у Мађарску, навео је Живаљевић у књизи и додао:

– С тим да су више волели одлазак у Будимпешту него у Сегедин, јер су од Американаца добили податак да ми из Службе можемо технички покрити сусрете у Сегедину, па им је Будимпешта деловала сигурније. Тамо су, како он описује, мало више зазирали од руске службе, али су бар били ван нашег домашаја. Не могу да верујем шта слушам од потпредседника своје владе.

Утицај страних служби

БРИТАНЦИ ВРШЉАЛИ ПРЕКО МИХАЈЛОВИЋА

Живаљевић тврди да је у Србији током деведесетих година британска обавештајна служба, од свих страних служби, имала највећи утицај на политику, безбедносни сектор и државне институције. Све то им је било омогућено, каже он, преко Нове демократије Душана Михајловића. Како наводи, преко Михајловића, као министра полиције, Британци су после октобарских промена 2000. имали велики утицај и у МУП, који су фактички и водили. Такође, Британци су имали утицај деведесетих и преко ЈУЛ Мире Марковић.

Извор: Курир.рс/ Бобан Каровић