Мирјана Машић Јововић, један од најбољих стрелаца Југославије и Србије свих времена преминула је данас у Београду после дуге болести
Рођена је 2. октобра 1949. године. Током двадесетогодишње каријере освојила је 67 медаља на међународним такмичењима у појединачној и екипној конкуренцији, од тога 17 одличја на светским и европским првенствима. Три пута је обарала светски рекорд (два пута као члан екипе и једном у појединачној конкуренцији).
Током целе такмичарске каријере била је члан Партизана и најтрофејнији је женски спортиста у историји ЈСД Партизан.
Припада једној од првих генерација „црно-белих“ стрелаца. Од кад је узела пушку у руке показала је велики таленат и најавила успешну каријеру. После свега месец дана тренирања постала је шампионка Београда за пионирке.
У државну репрезентацију је ушла 1969, када је учествовала на Европском првенству у Паризу и освојила сребрну и бронзану медаљу као чланица екипе Југославије.
Била је део историјског успеха југословенског стрељаштва. Наша репрезентација је до првих златних медаља на шампионатима планете дошла 1970. године у Финиксу. Мирјана Машић Јововић је тада, заједно са Десанком Пешут и Магдаленом Херолд, била члан састава који је постао екипни првак света у две дисциплине – ваздушном и МК пушком из лежећег става и оборио светски рекорд.
Наредне године, на Европском првенству у Зулу остварила је највећи појединачни успех. Малокалибарском пушком из тростава је освојила титулу шампиона Старог континента и поставила светски рекорд (577 кругова), који је био ненадмашен више од седам година.
После Зула још два пута је постала првак Европе, оба пута у гађању малокалибарском пушком из лежећег става (1974. и 1983. године).
Учествовала је на Олимпјским играма у Лос Анђелесу 1984. године и освојила шесто место у троставу.
Титулу државног првака освајала је 23 пута, од тога 16 у појединачној конкуренцији, на домаћим такмичењима освојила је више од 400 медаља.
После ОИ је престала да се такмичарски бави стрељаштвом, али је у спорту остала као тренер, у Партизану, који је осамдесетих био расадник младих стрелаца. Под њеним вођством прве спортске кораке направили су многи врхунски такмичари.
Тренерских послом је почела да се бави још као активни стрелац. Каријеру је завршила када ју је на првенству државе надмашила њена ученица.
Деведесетих година била је члан стручног штаба репрезентације Југославије, и селектор репрезентације на Олимпијским играма 1992. године.
По одласку у пензију бавила се сликарством, а излагала је на неколико самосталних и заједничких изложби.
Добила је велики број друштвених и спортских награда и била носилац Националног спортског признања.
Извор: информер.рс
