Од када је почела Путинова инвазија на Украјину интензивно се ради на предлогу нафтних санкција Русији и модел који би Кремљу нанео највећи ударац. Али да се узме у обзир да мора да буде најбољи начин да се уведу рестрикције, без последица по ЕУ чланице
Према последњим информацијама Берлин ће подржати забрану увоза нафте из Русије као део шестог пакета санкција. Та немачка одлука широм отвара врата могућности да се Европа уједини и уведе заједнички ембарго.
Разлог за промену мишљења је очигледно успех у проналажењу алтернативних добављача нафте. Немачки министар економије Роберт Хабек изјавио је да ће за осам недеља немачка зависност о руској нафти бити смањена са 35 одсто на 12 одсто, преноси Слободна Далмација.
Познато је да има доста натезања око ембарга на руску нафту међу земљама ЕУ-а, највећи противник томе је Мађарска, али ако ‘падне’ Немачка, очекује се да ће се одлуци прикључити и остале земље које се сада томе противе, као што су Аустрија, Шпанија, Италија и Грчка… Логичан је страх ових држава, јер се у углавном ослањају на руску нафту, а проблем је што би завртањем руске нафте цене горива могле полетети у небо.
Хоће ли се заиста европске земље усагласити око ове одлуке знаћемо за недељу дана, зато што Европска комисија покушава што пре да представи нацрт нових санкција и да изврши додатни притисак на Москву. Колико су санкције на нафту важне говори и податак да је Русија прошле године на извозу нафте добила преко 110 милијарди долара прихода, што је четвртина укупног руског робног извоза.
Позивајући се на дипломате у Европској унији, портал Политико пише и да је Немачка представила иницијативу за увођење ембарга на руски уранијум. Такав би потез могао погодити дистрибуцију уранијума од којег се производи гориво за енергетске реакторе које је изградила Русија, као и нове нуклеарне пројекте којима управља руска филијала Росатома за западну Европу, са седиштем у Паризу.
Али било какав потез против руске нуклеарне индустрије, не би био безболан за Европљане. ЕУ увози скоро сав свој уранијум изван Уније. Око 20 посто долази из Русије, што је чини другим највећим добављачем након Нигера.
Очекује се да ће санкционисање Росатомове филијале са седиштем у Паризу бити посебно осетљиво питање за новоизабраног француског председника Емануела Макрона. Француска, наиме има велики нуклеарни енергетски сектор и блиско сарађује с Росатомом на неколико пројеката путем ЕДФ-а који је делимично у државном власништву.
Од раније је познато да Немачка и Француска немају исти став око нуклеарне енергије, а ради се о два највећа ‘играча’ у Европској унији. Немачка је жестоки противник нуклеарне енергије, а циљ јој је да затвори преостале нуклеарне електране до краја ове године.
Француска, пак, више од 70 посто електричне енергије добија из нуклеарних електрана и планира да гради још више реактора. Али Француска се не ослања на Русију за свој увоз уранијума, јер гориво углавном добија из Казахстана и Нигера.
Извор: Информер.рс/Блиц
