ЈЕДИНСТВО Европске уније, на корак је до потпуног затирања. После проблема током мигрантске кризе без преседана, од 2015. године, заједништво није прошло ни испит у вишегодишњој борби против вируса корона.
Следећи крунски доказ слабљења европске породице био је одговор на украјинску кризу, који није могао да буде заједнички, јер су национални интереси однели апсолутну превагу.
Сада ЕУ буквално пуца по шавовима. Јабука раздора овог пута је немачки економски фонд од 200 милијарди евра, којим званични Берлин намерава да заштити своје грађане од експлозија цена енергената и основних животних намирница услед затварања гасних токова од Русије ка Европи.
Овај корак владе канцелара Олафа Шолца, дочекан је на нож диљем Старог континента, уз примедбе типа да „не могу све нације тако богато да заштите своје становништво“ и да, стога, „није фер да економски најјача европска нација не осети бреме које други народи носе“.
– Берлин нимало не занима да ли друге чланице ЕУ имају такве паре за подршку привреди и грађанима – истиче чешки економиста Јарослав Шулц. – Ово је један од најодлучнијих корака ка распаду ЕУ од њеног оснивања до данас! Поступци немачких власти показују да им заједнички европски интереси нису на првом месту, а Берлин ће, током актуелне енергетске кризе само ојачати своју хегемонију унутар Уније.
Немачка овом одлуком даје до знања осталим чланицама ЕУ да је „изнад свега“ и да ће додатно повећати свој утицај у Европи. Разлог је, како наглашава овај чешки експерт, чињеница да друге државе неће моћи да се такмиче са Немачком у многим областима, као ни да имају слична улагања. Истовремено, упозорава Шулц, Вашингтон неће дозволити Берлину да заузме лидерску позицију. Он је саботажу у „Северном току“ назвао покушајем да се „задаве Немци“ и изразио сумњу да ће „САД дати Немачкој предах да превазиђе кризу“.
Роберт Хабек, немачки вицеканцелар и министар економије, упозорио је раније да ће се економија земље смањити за 0,4 одсто догодине, док је ове године забележен раст од 1,4 процента. Нова прогноза је оштар пад у односу на претходно предвиђање раста од 2,2 одсто ове и 2,5 идуће године, подсећа „Фајненшел тајмс“. Растуће цене, несташица енергије и уска грла у ланцу снабдевања, довешће до смањења немачког бруто домаћег производа у последњем кварталу ове, и првом 2023.
Ни овде није крај неспоразумима. Још једну свађу, проузроковала је одлука о куповини противракетног одбрамбеног штита око које је иницијатор Берлин окупио 14 чланица ЕУ. Од израелске компаније „Ероспејс индустриз“, пазариће се систем за одбрану од ваздушног напада, по почетној цени од око две милијарде евра. Софистицирани систем, потенцијално омогућава да се формира заштитни балон, пречника од 2.400 километара.
Немачки медији и француски лист „Монд“ нагађају да би ову одбрамбену конструкцију могао да доврши израелски систем „Ероу“, назван „Гвоздена купола“, конструисан да уништи суперсоничне пројектиле на веома великој висини, као што су, на пример, интерконтиненталне балистичке ракете.
Томе се од старта до краја оштро противио Париз. Француска се као ватрени бранилац „европског суверенитета“, како је истицао галски председник Емануел Макрон, све време држала по страни, оцењујући да је ово један од нових резултата утицаја рата у Украјини на европску одбрамбену индустрију.
Реч је о пројекту под именом „Штит европског неба“ о коме је више месеци преговарао немачки канцелар Олаф Шолц. Окупио је Велику Британију, Белгију, Холандију, Норвешку и Финску као и источноевропске државе, Бугарску, Румунију, Чешку и балтичке земље.
Немачки предлог „штита“, одушевио је НАТО врхушку, па је Мирча Џоана, заменик генералног секретара Алијансе, оценио да ће „нова средства, интегрисана у ваздушну и противракетну одбрану НАТО, значајно побољшати нашу способност да бранимо НАТО од свих ваздушних и ракетних претњи“.
– Својим новим, пролетос најављеним, фондом од сто милијарди евра за поновно наоружавање Бундесвера, Немачка има довољно да сваке године утростручи свој буџет на набавку наоружања – оцењује Амели Фере, истраживач на француском Институту за међународне односе (ИФРИ) и додаје да и на овом, као на плану економске заштите, Берлин нимало не интересује да ли друге земље имају буџете који могу да одговоре на његове аспирације.
Још једно „шкрипање“ осовине Берлин-Париз око ове деликатне теме, додатно урушава темеље европске породице. Унија се одржава више по инерцији, него што заправо има реалних основа за опстанак, коментаришу европски аналитичари.
СТОП ЗА ЕКСТРАПРОФИТ ОД СТРУЈЕ
НЕМАЧКА влада планира да 18. новембра испита предлоге за зауздавање екстрапрофита од електричне енергије који надилазе трошкове производње, да би помогла субвенционисање рачуна за струју и финансирала стабилизацију мреже за пренос киловата. У материјалу, објављеном поводом мера намењених кочењу цена електричне енергије, гаса и других горива које су покренуле ЕУ и националне владе, наводи се да ће то подстаћи развој и будућу производњу енергије из обновљивих извора, отпада, гаса из рудника, из нуклеарних и електрана на мрки угаљ, као и производа од минералних уља.
Извор: Новости
