Попис становништва, домаћинстава и станова у Србији предвиђен да траје цео октобар, на терену је завршен 17. новембра, а први званични резултати велике пописне акције биће саопштени сутра, у среду 21. децембра, речено је „Блицу“ у Републичком заводу за статистику.
Наиме, раније је било најављено да ће резултати пописа бити објављени до краја новембра, али је ипак било неопходно да то буде касније, до Светог Николе, односно, како је пре најавио директор РЗС Миладин Ковачевић, између 17. и 20. децембра.
Према његовим речима, рађена је контрола обухвата пописа, која је боља од класичне због предности дигиталних регистара.
– Дигитализација пружа веће могућности, па радимо на упоређењу, односно идентификовању особа, а имамо чак и фиктивне особе у попису које треба да буду избачене – рекао је за РТС Ковачевић.
Важно је радити и допуну пописа на основу административних извора, а то се ради на компјутерима.
– Захваљујући Закону о статистици, имамо право да користимо евиденције, као што су регистар социјалних осигураника, централни и административни регистар становништва, пореска евиденција, као и евиденција Националне службе за запошљавање. Евиденције омогућавају прављење статистичког популационог регистра и потом се ради на упоређивању – да ли је особа пописана или није – објаснио је Ковачевић.
Попис у Србији је имао продужетке, јер 31. октобра нису били пописани сви грађани неколико градова и општина. Продужетак до недељу дана је рађен у појединим градским општинама у Београду, као што су Звездара и Младеновац, затим у Ужицу, Ваљеву, Смедереву, Панчеву, Шапцу, Новом Саду, Суботици и Новом Пазару.
У првим данима новембра организовано је и телефонско дежурство у РЗС и локалним самоуправама да би грађани који из било ког разлога нису били пописани могли да се јаве дежурном пописивачу.
Процене су биле, како је саопштио РЗС, да је до краја октобра пописано више од 6,3 милиона становника, преко 2,4 милиона домаћинстава и око 3,4 милиона станова али према речима председника Србије Александра Вучића, по завршетку ове велике акције се очекује да у Србији има 6,7 милиона људи.
Ипак, прелиминарни резултати пописа, како је објављено почетком новембра, показују да у Србији живи 6,5 милиона људи што значи да нас је мање за око 700.000 него 2011. године, када је рађен претходни попис и када је било пописано 7,2 милиона грађана. Осим тога, процена Уједињених нација је да ће нас до 2050. године бити свега око пет милиона и да смо једна од пет најстаријих нација у Европи.
Чињенице потврђују да је више од 1,2 милиона наших становника старије од 65 година, да просечна српска породица има 1,5 деце и да се у Србији годишње број становника смањи за око 30.000.
Да је тренд смањења броја становника опасан и да би га требало одмах зауставити упозорила је и министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић.
– За обнављање становништва потребно да просечан број деце по жени буде 2,1, док је у Србији сада 1,5. Крајње је време да постанемо свесни да нас је све мање и да тај негативни тренд мора да се заустави. Држава је урадила много претходних година како би стимулисала младе људе да се рађа што више деце – поручила је министарка и нагласила да не изненађује што први резултати пописа показују да нас има мање него пре 11 година, јер се последњих година сусрећемо са депопулизацијом не само у нашој земљи већ и у већини европских земаља.
Демограф Петар Васић је изјавио да је кључни разлог пада броја становника негативан природни прираштај, али и миграције људи.
– Према првим анализама пописа, има нас између 6,4 и 6,5 милиона, што је 700.000 мање него 2011. године. То значи да смо последњих 11 година имали негативан природни прираштај, да је више људи умирало него што се рађало, и остали смо без 500.000 људи, док је осталих 200.000 емигрирало.
Први резултати пописа, како су саопштиле општине, потврдили су сумње демографа, и у Пироту, Лесковцу и Врању приметан је пад за више од 12 одсто
Рецимо, Лесковац је остао без 18.000 становника. Према недавно завршеном попису, у Лесковцу тренутно живи 125.876 становника, док је према претходном попису тамо становало 144.206 грађана, што је пад за чак 12.7 одсто.
И број домаћинстава у том граду доживео је приметан пад. Пре једанаест година тај број износио је 43.603, док је сада исти смањен на 41.119.
У Пироту је пописано укупно 50.099 лица, такође мање него 2011. године, када је у том граду живело 57.911 лица. У овом граду пад броја становника је према првим подацима био 13.5 одсто.
У Градској управи Пирот су рекли да су пописивачи обишли 27.115 кућних бројева и пописали 30.044 домаћинстава.
У Врању је, како је изјавио начелник Градске управе Душан Аритановић, пописано укупно 74.274 становника и 37.214 станова, што је више од 99 одсто планираног.
На основу пописа 2011. године у Врању је живело 83.524 становника, што значи да сада има има мање људи за 10.2 одсто.
Уколико се на основу досадашњих резултата из три града пројекција преслика на читаву Србију, те уколико бисмо од бројке 7.186.862, колико нас је званично било на попису из 2011. године, прецртали 12 одсто, на новом попису бисмо имали 862.000 мање становника или 6.320.000 становника, а што би показало да је ситуација чак и гора од предвиђања демографа.
Извор: Блиц
