Забринутост расте, сматрају да њихов дугогодишњи мир може бити нарушен.
Острва која су демилитаризована дуже од 100 година као део мировног споразума су постала велика нелагода за Хелсинки након Путинове инвазије на Украјину.
„Зграде у главном граду Оландских острва направљене су од дрвета, прозори су толико стари да је стакло преживело светске ратове“, како каже Сиа Спилиопулу Акермарк.
Директорка Оландског мировног института воли да прича о деценијама старим прозорима – јер они доказују да су Оландска острва, острва мира и да су таква до данас.
Оландски архипелаг припада Финској, али је углавном аутономан. Током Кримског рата у 19. вијеку, Британија, Француска и Русија су се бориле око те територије. Године 1856, као резултат мировних преговора, међународни споразум је по први пут предвиђао демилитаризацију острва и Русија се обавезала да ће се суздржати од прављења утврђења на острву.
У Првом светском рату Русија је поново стационирала трупе на Оландима, уз договор својих савезника Британије и Француске. Али 1921. демилитаризација је обновљена. Од тог тренутка, архипелаг није смео бити нападнут, нити је било дозвољено да се тамо стационира војна опрема.
Све стране су се придржавале договора, због чега су прозори на дрвеним зградама до данас нетакнути, упркос два свјетска рата.
„Да су Оланди икада били нападнути и бомбардовани, били би сломљени“, каже Акермарк.
Она је уверена је да ће Оланди остати архипелаг мира у будућности због свог посебног статуса. Али људи су мање сигурни у финском главном граду Хелсинкију.
Од руске инвазије на Украјину, Финци су добили потврду осећаја неповерења према суседу Русији. И повукли су потезе: Финска се званично придружила НАТО-у у априлу 2023. Међутим, Оландска острва остају демилитаризована. И то сада оставља неке Финце да се питају: Шта ће се догодити ако Русија нападне острва?
„Ахилова пета финске одбране“
Критичари виде демилитаризацију архипелага као слабост коју би Руси могли да искористе. Бивши саветник финског председника Алпо Руси чак је Оландска острва назвао „Ахиловом петом одбране Финске“.
Неколико посланика такође отворено доводи у питање статус територије. Али стручњаци упозоравају да би наоружавање архипелага могло имати непредвиђене последице.
Нико не зна како би Русија реаговала с обзиром да је демилитаризација архипелага некада била услов да Москва призна границе Финске.
Оландски архипелаг у Балтичком мору налази се на географски важном мјесту. На улазу у Ботнички залив, између Шведске и финског копна, налази се преко 6.700 острва и острваца, од којих је само 65 насељено. Оланд је стратешки важан као и шведско острво Готланд, које се налази у Балтичком мору између Шведске и Летоније.
Једном је речено да онај ко има власт над Готландом и Аландима има власт над целим морем.
Вековима су се велике силе Балтичког мора бориле за превласт на Оландима. Неколико компромиса је на крају довело до решавања сукоба. Једна је била да је 1940. Москви дозвољено да успостави конзулат у Маријехамну.
Руске дипломате прате да ли се поштује демилитаризација. И то раде и данас, иако Русија истовремено води рат против Украјине који крши међународно право.
Многи Финци се сада критички питају да ли је у реду да Русија прати поштовање међународног споразума док свакодневно крши међународно право само неколико хиљада километара даље.
Спор око руског конзулата
Нигде спор око будућности Оландских острва није тако видљив него у руском конзулату, који се налази у главној улици у Маријехамну, тешко је промашити руску заставу која се вијори испред дипломатског представништва. Преко пута улице становници су истакли украјинску заставу, а на травнатом подручју постављен је округли симбол мира направљен од жице.
Скоро 40.000 људи сада је потписало петицију којом се тражи затварање руског конзулата на Оландима.
„Смешно је да руска институција треба да надгледа поштовање међународних уговора“, каже фински резервиста Јонас Бак. Одрастао је на копну и због љубави се преселио на Оланд. Бак је сигуран да Москва користи конзулат на Оланду да шпијунира Финску, а не да одржава мир.
Бивши председнички саветник Руси је сличног става. Прошле године је рекао да је конзулат део руског шпијунског система у Финској.
Он указује на велику рацију 2019. на острвска имања у руском власништву у близини обале финског града Туркуа. Рације су, каже, показале да су руски грађани купили много великих парцела на архипелагу и направили хелиодроме и пристаништа.
Неке од некретнина биле су смештене изузетно близу важних бродских рута. Руси сумња да зграде нису биле мирне куће за одмор – и да су уместо тога биле намиењене за праћење финског бродског саобраћаја. Руси би такође радије затворио конзулат у Маријехамну пре него касније.
Специјални статус инхерентни део идентитета
Али не гледају сви Оланђани на руско присуство на архипелагу тако критички. Неки чак протестују испред конзулата, иако желе да остане отворен. Као 72-годишњи Мосе Вален. Сунчан је пролећни дан, а пензионисани новинар стоји испред руског конзулата и држи постер. „Путине, иди кући“, пише црним словима.
Па ипак, Вален наглашава: „Не протестујемо против конзулата. Ми протестујемо против рата“.
За многе Оланђане, њихов посебан статус је део њиховог идентитета. Страхују да би затварање руског конзулата могло довести у питање цео споразум о Оландима – а тиме и аутономни статус острва.
Од почетка рата, сваки дан се одржавају демонстрације испред руског конзулата. Понекад се појави шачица људи, понекад десетине. Вален броји број учесника на сваком протесту. Документовао је запис 366. дана, прве недеље након годишњице руске инвазије. Тог дана 262 особе су демонстрирале за мир.
„И 20 паса“, додаје.
Пензионисани новинар броји демонстранте животиња. Каже да су они саставни дио мирних демонстрација. Протести испред конзулата у Маријехамну увек се одвијају на исти начин. Демонстранти скандирају за прекид рата, а затим за ослобађање противника Кремља Алексеја Наваљног. На крају певају европску химну „Ода радости“ на шведском.
Демонстранти кажу да се у конзулату никада ништа не дешава и да прозори остају тамни. Кажу да конзула и његову супругу нису видели на улици од почетка рата, те да су они једини који живе у конзулату. Да је до Валена, двојици руских дипломата би то и даље требало дозволити. Али он каже да се рат против Украјине мора зауставити.
„Затварање конзулата послало би катастрофалну поруку“, каже он.
„То би значило да би Финска прекршила међународне уговоре“.
Демонстрантима се с времена на време придружује и истраживачица Акермарк. Она је такође против рата – али и она жели да Оланд остане демилитаризована зона. Запад је кредибилан само ако живи у складу са својим вриједностима, каже она – а то значи поштовати међународне споразуме након што су закључени.
За сада се не може доказати да је Русија починила било какав прекршај на острву. Она критикује чињеницу да су „људи приказани као наивни који верују у међународне споразуме који су на снази годинама. Ако тај аргумент доведете до крајности, нема више ни разлога да се придржавате устава“.
А када се то догоди, тврди она, друштво се распада.
Одлука о томе да ли ће Оланд остати симбол демилитаризације или постати симбол даље ескалације лежи у Хелсинкију.
Тамошња влада се до сада држала договора, вероватно зато што би се било шта друго у Москви сматрало провокацијом. Тада је могуће да би Финска била у опасности, а да не спомињемо мир који је карактерисао Оланд толико година.
Извор: Вијести
