Србија

СРПСКИ ФИЗИЧАР ОБЈАСНИО: За време олујних удара, безбедни сте на само једном месту

Фото: Pixabay.com

Зашто су громови толико опасни и како да се заштитимо од њих објашњава физичар др Никола Цветановић.

„Муња је слика коју видимо, светло које се простире. Грмљавина је звук, оно што чујемо. А удар грома је све то заједно. Тек одскора потпуно разумемо тај процес. Узрок је у томе што унутар облака долази до великог наелектрисавања, а муња је у ствари јако дугачка варница, дуга и до пет километара. Формирају се огромни напони унутар облака, незамисливи, од 10 до 100 милиона волти“, објаснио је физичар у гостовању на ТВ К1.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

„Што је већи размак између муње коју видимо и звука који чујемо, то смо безбеднији, јер то значи да је удаљена. Долази до огромног ослобађања топлоте па увек када имате удар чујете га као звук. Муње путују великим брзинама, до 100.000 километара у секунди. Потпуно сте безбедни ако између муње и звука прође око 30 секунди. Ако је видите и јако брзо чујете – нисте безбедни“.

Савет у случају грмљавине

Др Никола Цветановић дао је и корисне савете како овог лета остати безбедан када дође до грмљавине.

„Не треба никако стајати поред дрвета, а и на планининама је изузетно опасно. Савет је да никако не будете у групи, већ се сви раздвојте. Опасне су веома и водене површине, па обавезно треба избегавати пливање и боравак у чамцима. Немојте лећи на земљу већ чучните. То из разлога што струја увек иде ка земљи. Најбоље је ипак наћи заклон“, казао је физичар и објаснио зашто је аутомобил одличан заклон.

„У аутомобилима постоји тзв. Фарадејев кавез. Ако грми, возите увек даље од муња које видите на небу. Ако је возило добро затворено, ако затворите све прозоре, онда сте због метала у Фарадејевом кавезу због којег је електрично поље поништено, потпуно заштићени. Муња не може да дође до вас. У аутомобилу сте безбедни без обзира на то да ли је мотор укључен или није, да ли се крећете или стојите. То је најближи и најбољи заклон“.

Једнако су безбедни и авиони те нема разлога да бринете ако путујете док грми и сева, каже физичар.

„Авионе често ударају громови, али они имају каблове који се понашају као громобран па су и путници и сви електронски уређаји у авиону су заштићени. Шездесет и неке године прошлог века била је последња несрећа изазвана ударом грома у авион, али јасно је колико је тада све било другачије него данас. Циљ громобрана је да струју спроведе ка земљи, он служи као велики проводник који струју усмерава наниже. Искључите уређаје са чипом из струје.

Мобилни телефон не привлачи гром

Цветановић је објаснио да мобилни телефон не привлачи гром.

„Ако сте сами на некој отвореној површини то ће привући гром, а не мобилни телефон. Оно што би код куће требало избегавати је жичани телефон јер је могуће да ако гром удари негде близу, дође до неког удара путем жица. Ако удари у спољне инсталације, у далековод, уређаји у стану могу да се покваре. Зато би, на пример, требало избегавати купање када је грмљавина. Што су инсталације у бољем стању, у смислу заштите, то је боље, али стопостотна заштита не постоји. Када грми искључите из лаптопове, телевизоре, микроталасне пећнице… Ови уређаји су у највећој опасности, као и сви уређаји са чипом“.

Од удара грома више страдају мушкараци

Цветановић је казао да према статистици из САД-а од удара грома страда више мушкараца него жена.

– Разлог није органски већ у томе што мушкарци више раде на опасним местима, на крововима на пример. Више иду на хајкинг, више раде у њивама и на отвореном. Људи страдају јер се у јако кратком року ослобађа огромна снага, велика струја у неколико микросекунди. Доста људи и преживи удар грома. Они који су преживели, преживели су тако што је струја ишла по површини коже – имали су опекотине али су унутрашњи органи остали заштићени. Струја увек иде по површини, али човек страда од срчаног удара, на пример. И људи су електрични систем, и ми „радимо“ на струју, превасходно наш нервни систем. Када се саспе толика енергија за тако кратко време дође до поремећаја и могуће и до смрти“, објаснио је Никола Цветановић.

Физичар је казао да нема разлога се плашимо када грми ако предузмемо превентивне мере заштите.

„То је фасцинантна и прелепа природна појава које се не треба се плашити. Многи научници сматрају да смо због муња и громова као цивилизација добили ватру и да је захваљујући њима настао и живот на земљи. Када бисмо натерали гром да удара где ми хоћемо, када би успели да привлачимо громове и акумулирамо ту енергију, била би то револуција у области одрживе енергије. Међутим, постоје велики технички проблеми, а и никада не знамо када ће и где ударити. Надаље, нису сви громови исти, они варирају у својој снази. За сада нисмо близу такве практичне примене. Замислите која би то количина енергије била када знамо да сваке секунде 40 громова удари у земљу, широм света. Код нас их нема толико често. Број удара грома зависи од кретања ваздуха и на местима где постоји велико загревање ваздуха тамо је већа вероватноћа да их буде више. То су превасходно екваторијална Африка, делови Русије, Флорида. У Европи нису толико изражени. Имамо око шест громова по квадратном илометру годишње“, рекао је Цветановић.

Извор: Курир.рс/žena.blic.rs