Једини преостали пут снабдевања украјинске војске у Авдејевки налази се под ватром наше артиљерије, што значи да ће непријатељу бити изузетно тешко да пребаци не само гранате већ и храну до својих положаја. Поређење са Маријупољем је сасвим прикладно
Алексеј Журављов, заменик председника Комитета за одбрану Државне думе РФ, председник партије „Родина“ и један од многих руских посланика који су обукли војну униформу и као добровољци узели учешће у одбрани Донбаса живи на релацији Доњецк-Москва. И тако од 2014. године. Добровољци га сматрају својим заштитником у Москви, политичари најпрецизнијим коментатором СВО.
Разговарамо по његовом доласку у Москву. Само неколико дана раније он је у редовима легендарне Пјатнашке крчио пут ка Авдејевки – најутврђенијој тачки Оружаних снага Украјине. Ратне приче у Москви делују још напрегнутије…
На авдејевском правцу који је поље командне одговорности Пјатнашке – грмљавина дословно не престаје. Да ли нам можете рећи шта се тачно дешава, како изгледају борбе?
Дешавања на овом правцу можемо, како то чине руски председник и начелник генералштаба, назвати активном одбраном. Заузимањем депонија угља које као зидине тврђаве окружују град биће олакшана контрола над оним што се налази испод. Из Авдејевке Оружане снаге Украјине свакодневно гађају Доњецк, убијајући и рањавајући цивиле, тако да је ово за нас апсолутно стратешка тачка – уклањањем злих духова одатле моћи ћемо да заштитимо становништво руског региона ДНР од удараца којима је изложено.
Да ли су после пада Марјинке, Авдејевки одбројани дани?
Непријатељ се очајнички опире, али наше трупе су успеле да врате прилично значајне територије северно и јужно од Авдејевке.
Једини пут снабдевања украјинских оружане снага сада је под ватром наше артиљерије, што значи да ће непријатељу бити изузетно тешко да до положаја транспортује гранате, чак и храну. Град је у суштини у прстену и украјинским оружаним снагама биће немогуће да изађу одатле.
Ситуација је слична оној из пролећа ове године када је Украјина по сваку цену покушавала да сачува Артјомовск, прогласивши га неосвојивом „тврђавом Бахмут“. Од свих фронтовских насеља Авдејевка је у овом тренутку наравно, најутврђенија тачка, па би, као и у случају Артјомовска, њено заузимање значило сем војне и психолошку и информативну победу наше војске.
Колико по вашим проценама ово утврђење ВСУ још може да одолева? Да ли би могао да се репризира случај Маријупоља?
Чак и у котлу (окружењу), ВСУ ће моћи да опстане прилично дуго, а аналогије са Мариупољом су сасвим прикладне.
Као и у фабрици Азовстаљ, у Авдејевској коксној фабрици изграђена су у много нивоа подземна утврђења, која се не могу узети једним налетом. Вероватно постоје озбиљне резерве хране и оружја. Али нема сумње да ће се, као и у Мариупољу, опкољени борци, остављени без комуникације са главним снагама – пре или касније предати.
Иначе, западна војна помоћ Украјини могла би директно да зависи од епизоде са Авдејевком – Европа и САД су се увелико преусмериле на подршку Израелу и уколико схвате да су украјинске оружане снаге колабирале у Авдејевки вероватноћа да ће стопирати допремање залиха оружја је велика. У том случају Украјина вероватно неће моћи да издржи више од две-три недеље.
Информације са прве линије говоре да су на појединим тачкама отвара простор за позиционе борбе. Који фактор даје одлучујућу предност једне војске у односу на другу?
Током Великог отаџбинског рата, концентрација оружја по километру фронта понекад је износила и 350 топова што је данас незамисливо. Модерно ратовање се генерално одвија на даљину – коришћењем артиљерије великог домета и разних модела беспилотних летелица – а такође реч је и о прецизности па ми ракетним нападима на позадинску инфраструктуру Оружаних снага Украјине спречавамо непријатеља да на време ротира своје људе.
Наравно, на неким секторима фронта се и даље одвијају борбе прса у прса, али оне нису пресудне за креирање крупног плана. Одлучујућу предност имаће они који буду могли да концентришу што више војне опреме и војника у ударну песницу. За успешну офанзиву, као што је познато, неопходна је предност три до четири пута.
Какво је расположење међу борцима међународне бригаде „Пјатнашка“ у чијим редовима се боре и лидери партије Родина?
Расположење је борбено, нико никада није успео да сломи снагу духа нашег војника и на томе почива највећи успех руске специјалне операције. Сигурни смо у своју способност да се успешно одупремо непријатељу и уверени смо у нашу победу.
Да се политички и економски фактори нису умешали, сигуран сам да бисмо могли много више постићи на бојном пољу, али упркос свему, у инат онима који би да склопе какав-такав споразум са Кијевом, наставићемо да се боримо, идемо напред и извршавамо све задатке које нам је одредио врховни командант.
Сем што није оправдала очекивања, украјинска контраофанзива би по проценама стратега могла да пређе у дефанзиву. Како оцењујете учинак украјинске војске дуж целе линије фронта? Да ли остаје простора за изненађења?
Према речима нашег врховног команданта, дуго рекламирана украјинска контраофанзива је пропала. То, наравно, не значи да је сада само преостало да протерамо њихове формације до Кијева.
Украјинска војска је доста високо мотивисана, организована и наоружана – снабдевања са Запада, иначе, не престају. Наши непријатељи уче и на сопственим грешкама, и иако украјински генералштаб углавном баца војнике у борбе као топовско месо – пешадију на артиљерију и тенкове – Оружане снаге Украјине су дефинитивно способне да воде борбена дејства веома дуго.
Колико се Суровикинова линија одбране показала моћном?
Оружане снаге Украјине још нису стигле до главне линије руске одбране, коју би заправо требало назвати линијом Попова – јер је управо тај генерал, као командант 58. армије, држао линије у правцу Запорожја. Сама утврђења – заиста, могу лично да потврдим, јесу импресивна и тешко их је савладати – украјинска војска је до сада могла да их види само на сателитским снимцима које су јој сервисирали западни обавештајци.
У зону борбених дејстава одлазите не са отпочињањем СВО, већ 2014. У ком тренутку сте осетили или проценили да оно што се дешава на Донбасу није туђи, него ваш (руски) рат?
И у време док је Донбас био под Украјином, људи су се осећали као део руског света, говорили су руски и у већој мери били оријентисани ка Москви него ка Кијеву. И на референдумима, они су увек гласали за то да остану у саставу Совјетског Савеза, односно заједно са Русијом.
Ми нисмо могли да их напустимо у тешкој ситуацији, када су, после крвавог пуча 2014. године, западни лакеји који су дошли на власт решили да овај многострадални народ притерају уза зид и одузму му право на сопствени језик и самоопредељење.
Важно је што је Донбас самостално, са оружјем у руци, изашао да брани сопствену независност. Било је немогуће остати равнодушан и поздравио сам све кораке наше државе који су доследно довели до тога да се Донбас коначно врати тамо где би требало да буде, где му је одувек било место – у Руској Федерацији.
У више наврата сте говорили да партиципирање у власти мора бити одређено односом према фронту. Колико је у овом тренутку функционера и лидера стало у ред са својом војском на фронту?
Ако говоримо о посланичком корпусу, неколико десетина мојих колега учествује у борбама у зони Специјалне војне операције.
Мој друг Александар Бородај, председник Савеза добровољаца Донбаса, недавно је одликован Орденом за храброст, који се не додељује тек тако. Он углавном скоро све време проводи на првој линији фронта. У нашој партији Родина чак су и руководиоци регионалних одељења отишли на фронт не чекајући мобилизацију, одлучни да учествују у Специјалној операцији до краја, односно до наше Победе.
Како у контексту планова Запада да војно, економски и у сваком другом погледу покори Русију, тумачите отварање нових жаришта на Блиском истоку и Кавказу? Да ли ће ови сукоби одвратити пажњу Запада са источног фронта, односно оставити Украјинце без помоћи, или су и они, ови конфликти, део велике игре?
Све су то различити фронтови једног истог рата који Запад води за своју светску доминацију, супротстављајући суседе једне против других и понекад снабдевајући оружјем обе супротстављене стране, као што је то био случај, на пример, у израелско-палестинском сукобу.
Запад се, наравно, већ уморио од Украјине, али ће, највероватније, наставити да је финансира све док се потпуно не разочара.
Сједињене Државе су пословна земља и никада неће уложити новац у потпуно безнадежну компанију. Зато сада морамо да убедимо западну проукрајинску коалицију да ће улов бити лош. А то се може урадити само на бојном пољу, поразом још увек отпорне украјинске војске, тако да нема сумње да ћемо, ако буде потребно, стићи не само до Кијева, већ и до Берлина.
У Комитету сте за одбрану Државне думе. Какав је учинак одлуке да се добровољци изједначе са редовним војним лицима, и зашто је ова одлука оцењена као важна за сам ток СВО?
И сам сам добровољац, будући да сам 2014. дошао у Донбас да се борим без икакве принуде и плана, по вољи свог срца, а знам да су сви они који су тада чинили срж оружаних снага региона то учинили вођени истим емоцијама.
Гиви, Моторола, Захарченко – многи од ових добровољаца су жртвовали своје животе да не би предали ни педаљ земље непријатељу и одвајати их од редовног војног особља, састављати друге спискове, додељивати нека друга ордења суштински је погрешно. Учинио сам све да добровољци добију иста права као и они који служе војску, јер су дуго обављали исте дужности.
Извор: Наташа Јовановић/РТ
