На тлу Србије од почетка 2024. године догодило се више од 35 земљотреса, а данас се добро затресло у комшилуку – Црну Гору погодио је земљотрес јачине 5,4 по Рихтеровој скали. Иако већина потреса у Србији није прелазила јачину од 2 степена по Рихтеру, вести о земљотресима који су се низали Бору, Новом Пазару, Доњем Милановцу, Свилајнцу неминовно буде зебњу од потенцијалних већих потреса. Осим тога, данашњи потрес у Црној Гори, а који се осетио и код нас и у БиХ, упозорава да је Балкан подручје које често подрхтава. Да ли су и у Србији могући јачи потреси?
Подсетимо, јак земљотрес погодио је јутрос Црну Гору, у четири сата и шест минута, а подрхтавање тла осетило се и Србији и у Босни и Херцеговини. Земљотрес био јачине 5,4 степена по Рихтеровој скали. Након првог потреса уследио је и низ слабијих. Балкан је иначе место где се сударају три велике плоче, које се даље деле на три мање.
Земљотреси попут оног у Лазаревцу који Србија памти као најјачи дешавају се једном у 100 година, наглашавају стручњаци. Иако звучи утешно, ваља се присетити да се тај велики потрес јачине 6 степени по Рихтеровој скали догодио 1922. године, дакле пре 101 године. Али, како наглашавају сеизмолози, у 21. веку земљотреси те јачине не смеју да причине никакву материјалну штету, односно не смеју да угрозе ни људске животе ни имовину.
Сеизмичност у Србији умерена, али константна
Како је за „Блиц“ недавно објасила сеизмолог и професорка на Рударско-геолошком факултету Ана Младеновић, територија Србије налази се у подручју Балканског полуострва, које је са свих страна ограничено тектонски веома активним зонама.
– Главни разлог настанка земљотреса на територији наше земље је регионално значајан тектонски процес, који је представљен сударањем Јадранске микроплоче и Динарида. На граничном делу ове две велике тектонске јединице ствара се велика количина напона, који се преноси и у унутрашњост континента. Због тога су земљотреси у приобалном подручју Хрватске, Црне Горе и Албаније најјачи – објашњава Младеновић.
Иако делује као да је територија Србије веома сеизмична, у поређењу са околним подручјима њена сеизмичност је значајно слабија, што нам показује податак да су се на територији наше земље дешавали тек појединачни земљотреси магнитуде изнад 5.5 – додаје у својој анализи наша саговорница.
Три главна сеизмогена подручја
У централној Србији издвајају се три главна сеизмогена подручја:
Копаоник
Краљево – Рудник
Ваљево – Мионица
Ван овог подручја издваја се и подручје околине Вршца, где су такође забележени јачи земљотреси. Осим тога, у историјском периоду забележени су и јачи земљотреси у подручју Свилајнца. Читаво ово подручје се, статистички гледано, карактерише у просеку дешавањем једног земљотреса магнитуде веће од 5 на око 10 до 15 година.
Ипак, јачина земљотреса око 5 степени по Рихтеру не би смела да причини значајну штету.
– То су земљотреси које можемо да осетимо, поготово у епицентралној области али који не могу да нанесу неку превелику штету. Евентуално могу да вам попадају неке ствари са полица, да се оштети малтер који није добар на кући, или можда неки преградни зидови. Међутим, не очекује се никакво рушење објеката у случају тих земљотреса – подвлаче сеизмолози.
Како је наша саговорница још раније рекла за „Блиц“, земљотреси се не могу прогнозирати. Међутим, они се донекле могу предвидети на основу параметара који су нам познати.
– Зашто баш подручје централне Србије? Иако немамо много података о активним раседима, заправо за сада верујемо да смо успели да дефинишемо и параметризујемо тек два активна раседа (и то оба на територији Краљева), геолошка грађа овог простора може да нам да неке показатеље и за активну тектонику. Геолошки гледано, читаво ово подручје налази се веома близу старе тектонске границе, која сада представља границу између Динаридског и Карпато-балканског орогена. Колико ови стари раседи имају утицаја – не знамо, али механички гледано, логично је да ће се кретање пре вршити дуж већ постојећих руптура, јер је за стварање нове руптуре потребно више енергије – објашњава Младеновић.
Најјачи земљотреси у Србији
Ово је списак свих најјачих земљотреса откад се сеизмолошка активност бележи у Србији:
Свилајнац, 8. април 1893. – 5,8 степени по Рихтеровој скали
Лазаревац, 24. март 1922. – 5,7 степени по Рихтеровој скали
Рудник, 15. мај 1927. – 5,9 степени по Рихтеровој скали
Копаоник. 18. мај 1980. – 5,8 степени по Рихтеровој скали
Маљен, 29.септембар 1998. – 5,7 степени по Рихтеровој скали
Пећ, 11. фебруар 1662. – 5,5 степени по Рихтеровој скали
Јагодина, 4. фебруар 1739. – 5,5 степени по Рихтеровој скали
Врање, 26. фебруар 1755. – 5,1 степени по Рихтеровој скали
Голубац-Нова Молдава, 10. октобар 1879. – 5 степени по Рихтеровој скали
Крупањ, 25. јул 1906. – 4,6 степени по Рихтеровој скали
Витина, 10. август 1921. – 5,4 степени по Рихтеровој скали
Шта нам преостаје у вези земљотреса у Србији: Не треба се опустити
Овим питањем завршава анализу професорка Ана Младеновић.
– С једне стране, нема превише разлога за бригу, јер нас не може погодити сценарио са земљотресом магнитуде веће од 6, која би за наше подручје била катастрофална, имајући у виду како се граде објекти. С друге стране, не треба се ни потпуно опустити, поготово ако се има у виду да се последњи јачи земљотрес догодио пре више од 10 година (3. новембра 2010. године у Краљеву), као и да скорашња сеизмичка активност указује на то да је сеизмичка енергија у Шумадији генерално на вишем нивоу, те да се очекује дешавање јачег земљотреса у ширем подручју Шумадије – закључује.
Извор: Блиц
