Према његовим речима, недавна посета премијера Александра Вучића седишту НАТО била је изузетна и по садржају и по форми.
– Она означава јачање поверења између две стране и учвршћује позицију Србије као „кључног фактора“ мира и стабилности у нашем региону, партнера који доприноси налажењу решења. То су речи и оцене које смо чули од бројних саговорника – каже Удовички и додаје да је сама посета омогућила да премијер има састанке у три прилике.
Т: После посте премијера Вучића, у јавности су се појавиле информације да ће припадници ирачке војске доћи на обуку у Србију и да ће нам бити враћена контрола доњег слоја ваздушног простора над Косовом и Метохијом. Да ли су ово и конкретни резултати посете?
М.У: Премијер Вучић је изразио спремност наше стране да се као допринос Србије борби против ИСИЛ један број ирачких војника обучава код нас. О нормализацији доњег слоја ваздушног простора изнад Косова и Метохије је разговарано у правцу да је потребно наћи компромисно ресење у духу резолуције 1244 и Војнотехничког споразума из Куманова.
Премијер Вучић је, такодје, изразио потребу отклањања заосталих убојних средстава (мина и касетних бомби), што су представници НАТО прихватили са разумевањем и чију реализацију ће размотрити кроз покретање новог пројекта у оквиру Програма Наука за мир и безбедност.
Т: Премијер Вучић готово сваки пут истиче значај присуства НАТО снага на Косову и Метохији. Да ли постоји бојазан да ће се КФОР повући и питање безбедности препустити косовским снагама?
М.У: НАТО је модификовао своје критеријуме о задржавању КФОР на Косову и Метохији. Уместо ранијег принципа да се повлачење трупа врши на основу унапред предвиђених и фиксираних термина, усвојили су принцип да ће се смањивање трупа до коначног повлачења одвијати искључиво на основу процене безбедносне ситуације на терену. У свим разговорима које овде имамо, указујемо да је ситуација на КиМ далеко од стабилне, што имамо, нажалост, прилике често да видимо на терену у виду различитих инцидената, те да би нагло смањење броја војника КФОР дефинитивно лоше утицало на безбедносну ситуацију.
Тачно је да неке земље планирају постепено смањивање своје војске било из економских разлога, било због потребе да преместе трупе на локације за њих важније у овом тренутку, али имамо уверавања да ће смањење бити веома постепено и да неће угрозити спремност КФОР, нити дати било коме икакву илузију да је међународна заједница дигла руке од безбедности на Косову и Метохији.
Т: Столтенерг је, на заједничкој конференцији за новинаре, рекао да НАТО поштује војну неутралност наше земље, али да Алијанса жели још чвршћу сарадњу. Србија већ има потписан ИПАП са НАТО, који многи виде као предворје чланства. Како коментаришете те поруке?
М.У: Генерални секретар НАТО Столтенберг, као и сви остали руководиоци НАТО увек истичу да је суверено право Србије да бира пут којим ће ићи и да НАТО поштује сваку нашу одлуку у том смислу. Могу и ја да вам потврдим да ме овде за две године колико сам шеф Мисије нико није нити наговарао, и још мање притискао на било који начин да Србија треба да буде чланица НАТО. Они у потпуности прихватају оно што ми желимо, а то је да будемо поуздан и одговоран партнер у очувању регионалне безбедности.
Што се ИПАП тиче, ту има много неразумавања у нашој јавности, било због непознавања чињеница, било из других разлога. Прво, ИПАП није потписан, већ договорен. То није никакав споразум, већ план, како и сам назив каже – Индивидуални акциони план партнерства. То је само програм сарадње, направљен искључиво у сарадњи са нашим институцијама, на добровољној основи, кројен према нашем интересу и потребама. Зато се и зове индивидуални. Има искључиво саветодавну улогу и омогућава коришћење тудјег искуства и стручности. Отуд није никакво предворје чланства, што би се могло рећи за МАП (Акциони план за чланство) који имају Македонија и БиХ.
Т: Ово питање додатно добија на тежини, јер смо окружени земљама чланицама НАТО, односно земљама које чланству теже?
М.У: Потпуно сте у праву. Србија је сада окружена са шест чланица (потребна је још само формална ратификација за чланство Црне Горе) и два кандидата за чланство. Већ сама та чињеница говори колико је нама битна добра сарадња са НАТО, као највећим колективним безбедносним системом у свету који се налази на нашим границама. Ту је, затим, од изузетног значаја питање присуства КФОР на Косову и Метохији, који је, како је то недавно истакао и премијер Вучић, практично једина заштита српског становништва на КиМ.
Т: У чему се све огледа сарадња Србије и НАТО, поред војних вежби, које смо већ поменули?
М.У: Поред ових круцијалних разлога за сарадњу, треба имати у виду да сарадња са НАТО доприноси модернизацији нашег војно-одбрамбеног сектора, образовању и тренингу војске, као и развоју војно-економске индустрије.
Ту имамо одличан пример недавно покренутог поверилачког фонда за уништавање вишка муниције. Тим пројектом Техничко ремонтни завод Крагујевац унапредиће своје капацитете јер ће добити опрему и новац за то, око 3,7 милиона евра, а наша држава ће се ослободити застареле и неупотребљиве муниције, коју смо, на несрећу видели, како може бити опасна.
Т: Припадници Војске Србије сарађују и вежбају и са НАТО снагама и са снагама Русије. Како на ту сарадњу гледају у Бриселу?
М.У: У НАТО су веома свесни података које сам управо изнео и који показују однос сарадње. Најбољу илустрацију о томе какав имају став дала је недавно заменица генералног секретара, иначе Американка, Роуз Готемелер, на овакво питање у Црној Гори, експлицитно истичући да НАТО нема ништа против заједничке вежбе Србије, Русије и Белорусије, те да је Србија партнерска земља која сама одлучује о својим безбедносним аранжманима.
Т: На крају морам да Вас питам, како изгледа живот у Бриселу после терористичких напада?
М.У: Терористички напади су показали да ни градови и престонице са великим обезбедјењем нису у потпуности заштићени и да су сви људи потенцијалне жртве, поготово на местима привлачнијим за терористичке нападе. И то је оно што овакви безумни чинови доносе, поред жртава, и пригушен страх од нових напада. Иначе, сам живот је исти као и раније.
