Издвајамо Србија

НЕЦЕНЗУРИСАНИ ИЗВЕШТАЈ КОРАЋЕВЕ КОМИСИЈЕ! Невероватни пропусти у обезбеђењу премијера Зорана Ђинђића

Фото: Јутјуб

Након убиства премијера Зорана Ђинђића, одлуком Владе Србије основана је Државна комисија за испитивање система обезбеђења председника Владе Зорана Ђинђића. На чело ове комисије именован је Жарко Кораћ и она је 13. августа 2003. године поднела свој извештај који је тада проглашен државном тајном.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

У њему су констатоване бројне неправилности и пропусти, који су чак и за обичног лаика несхватљиви. У извештају стоји да је јула 2002. године донет акт под називом „План мера безбедносне заштите председника Владе др Зорана Ђинђића, чиме је испуњена обавеза из поменутог упутства, али примерак који је добила Комисија је неауторизован, односно на себи не поседује елементе на основу којих би комисија могла да утврди да је документ аутентичан.“

Такође, сви припадници обезбеђења изјавили су пред комисијом да никада нису добили процену угрожености премијера. Једино је у новембру 2002. године заменик министра Ненад Милић усмено упозорио да је потребно преузимање појачаних мера заштите Ђинђића и чланова његове породице због претњи које су долазиле од стране припадника Макине групе. И тада је заиста појачано непосредно физичко обезбеђење и обезбеђење резиденције. Ове мере су опет усмено укинуте почетком 2003. године. Невероватно звучи и допис БКИА упућен комисији, у коме стоји да БИА од 21. фебруара 2003. (покушај атентата код Лимеса) до 11. марта 2003. године није достављала председнику Владе дневне извештаје и друге врсте информација у писаном облику који би се односили на могућу конкретну угроженост његове безбедности, с обзиром на то да податке о његовој угрожености нису имали.

У извештају се такође констатује да су у два наврата долазили стручњаци из Немачке који су процењивали угроженост Зорана Ђинђића, али о томе не постоји никакав траг нити процена.

Посебна прича јесте обезбеђење саме зграде. Септембра 2001. израђен је план техничког система заштите објекта Владе Републике Србије. До тада су постојале само три фиксне камере, које су покривале само три основна улаза у зграду. Пројекат је предвиђао постављање више фиксних камера у и око објекта, али не и парк према Гепратовој улици.

Извор:Експрес.нет