Након што је председник Америке Доналд Трамп објавио нову стратегију, талибани су упутили претњу да ће Авганистан постати „гробље за Сједињене Америчке Државе“.
Идеја да је Авганистан „гробље империја“, који је одувек привлачио стране силе само да би их испратио и понизио, често се помиње. Овај клише често је оспораван, али никада није потпуно замро.
Стациониран у Централној Азији, Авганистан је кроз историју био један од најважнијих геостратешких положаја, коју су покушале да ставе под своју контролу бројне империје. Персијанци, Грци, Турци, Монголи, Британци, Совјети… једни за другима улазили су и освајали његове територије, али никада нису могли да задрже контролу над Авганистаном. Одлазили су, а поједини су губили и много више од рата.
Истим речима запретили су талибани након што је Доналд Трамп најавио да ће послати додатне трупе у Авганистан, и да ће се нова стратегија заснивати на „убијању терориста, а не на прекрајању влада“. У саопштењу које је објавио портпарол талибана Забиулах Муџахид, „Америка уместо да наставља рат треба да размишља о излазној стратегији“, и најавио да ће се џихад наставити „све док у земљи буде и један амерички војник“.
Како је 2011. године писао магазин „Тајм“ у тексту под називом „Авганистан: Завршница у гробљу империја“, Сједињене Америчке Државе су последња сила која је мислила да је победила.
– САД су 7. октобра 2001. године ушле у рат у Авганистану са циљем да искорене ал Каиду и репресивни талибански режим као одговор на напад 9. септембра. Победа је чинило се дошла брзо, и администрација Џорџа Буша је скренула пажњу на Ирак. Онда су се талибани прегруписали. Десет година касније, више од 100.000 америчких војника стационирано је у такозваном гробљу империја и боре се са отпорним талибанима и њиховим савезницима, док победа остаје несигурна а цена, у доларима и животима, наставља да расте – писао је 2011. године „Тајм“.
лександар Велики је око 330. године пре нове ере освојио Персију за шест месеци, а затим провео скоро три године покушавајући да потчини Авганистан. Губици и отпор били су једни од главних фактора који су утицали на распад империје након његове смрти.
Британска империја водила је три англо-афричка рата током 19. и почетком 20. века, а коначни исход су били тешки губици за Британију као и крај утицаја британске војске у Авганистану.
Совјетски савез покушао је да заузме Авганистан и његову зону утицаја покушавајући да уведе социјализам. Међутим племена у Авганистану су се успротивила и избио је совјетско-авганистански рат. Уз помоћ других земаља, муџахедини су остали неосвојени, што је била једна од пречки на којима се Совјетски савез саплео.
НИКОЛИЋЕВА КАНЦЕЛАРИЈА МЕСЕЧНО КОШТА МИЛИОН ЕВРА Не знамо ни шта раде, ни каква је КОРИСТ ОД ЊИХ
И данашњи рат у Авганистану, који Сједињене Америчке Државе воде већ 16 година, поједини виде као пример технолошке и војне силе која не може да потчини племенске снаге у Авганистану.
Иако теорија о гробљу империја има неколико чињеница које је подржавају, како пише Геокарент, углавном се заснива на површном познавању историје. Кршевити, планински појасеви Авганистана у централним и јужним деловима земље заиста су одувек били тешки за освајање и остваривање контроле, као што је случај и са свим другим планинским крајевима у свету. Такође чини се да Паштуни, који чине више од половине авганистанске популације, имају културну предиспозицију да не прихватају страну власт, и дали су велики број бораца који су били спремни да умру за тај циљ. Британија и СССР показале су да не могу да освоје ову регију, а чини се и да и САД не постиже боље резултате.
Извор: Blic.rs
