Поступак Слободана Праљка у судници Хашког трибунала био је очигледно унапред смишљен и прорачунат циљ, пише загребачки портал Индекс.хр у својој анализи, указујући да је он одлучио да не може да преузме одговорност за своје злочине и пресуду која је из њих произашла
„Али зашто Праљку одузети слободну вољу? Као што је одлучио да почини ратне злочине за које је осуђен, тако се одлучио и на драматично и јавно окончање властитог живота. Одлучио је и да не може да преузме одговорност за своје злочине и пресуду која је из њих произашла. То је било његово право“, пише „Индекс“.
С обзиром на то колико је већ провео у притвору, Праљак би и с потврђеном казном био на слободи за две-три године.
„Изабрао је да покуша да постане симбол или куриозитетна фуснота како не би морао да живи као човек осуђен за ратне злочине. Прилично је јефтина манипулација, у какву се упустио и премијер Андреј Пленковиц, Праљков потез проглашавати моралним чином, јер то је суштински био један кукавички чин. Праљкове жртве нису имале тај луксуз да слободно бирају хоће ли живети или одузети себи живот, то су за њих учиниле војне снаге под Праљковим заповедништом”, пише загребачки портал.
Нарочито перфидно у том плану је, како се додаје, што се тиме хипотека Праљкових бројних ратних злочина преноси на леђа свих оних који ће га убудуће славити.
Његову индивидуалну кривицу испијање отрова требало је да претвори у колективну кривицу свих Хрвата. Баш то је директан резултат ако се као нова неупитна истина узме предзадња Праљкова реченица („Слободан Праљак није ратни злочинац!“), ако се пристане на имплицитну емоционалну уцену.
„Његови ратни злочини и бескрупулозност треба да постану наши. На то не да не треба пристати, него се треба одлучно супротставити таквом наративу и уздизању једног ратног злочинца у статус националног хероја и мученика”, закључује Индекс.
