loading...
Србија

МИЛЕНА И ИВА СПРЕМНЕ ЗА СУОЧАВАЊЕ СА МИКОМ: Адвокат открио шта следи

Адвокат глумица Милене Радуловић и Иве Илинчић, као и још неколико девојака које оптужују учитеља глуме за силовање и злостављање, рекао да су оне спремне да се са Алексићем суоче у судници

Силовање је једно од најтежих кривичних дела, а одбрана окривљеног с једне и заступање жртве с друге стране велики су изазови у адвокатској професији.

Југослав Тинтор, адвокат са завидним искуством у кривичним предметима који је већ годинама на функцији председника Адвокатске канцеларије Београда, заступа глумице Милену Радуловић, Иву Илинчић и још неколико младих жена које су пријавиле професора Мирослава Мику Алексића за више силовања и сексуално узнемиравање.

– Поред тога што је отац једне од жртава мој колега и пријатељ, окидач да преузмем овај случај биле су заиста специфичне околности које су пратиле функционисање школе глуме коју су похађале ове девојке и њихове подударне тврдње да су у оквиру процеса учења биле жртве сексуалног злостављања исте особе.

– Предмет је заиста интересантан и због начина извршења кривичног дела, о чему нисам у могућности да јавно говорим јер је тужилаштво донело наредбу да истрага буде тајна, што ме знатно хендикепира када треба да разјасним јавности поједина питања – рекао је он.

Како коментаришете два најчешћа питања, колико ће бити тешко доказати силовање после више година и има ли материјалних доказа који поткрепљују исказе жртава?

– Нема никакве сумње да суд може донети осуђујућу пресуду на основу чињеница које је утврдио из исказа више оштећених. У овом поступку тренутно имате шест оштећених, а очекује се да ће их бити више од десет. Онај који тврди да мора бити материјалног доказа, своди реакцију државе само на она кривична дела која су пријављена истог дана и код којих постоје непосредни физички трагови злостављања. Ни закон, ни судска пракса не подразумевају овакав приступ, у нашем праву не постоји принцип формалне оцене доказа – да је једна врста доказа значајнија од друге, већ квалитет доказа се оцењује слободно, анализирајући их сваки засебно и у њиховој међусобној вези. Наравно да је лакше доказивати силовање које жртва пријави истог дана, али онај ко каже да без модрица и телесних повреда, које се констатују од лекара, силоватељ никада неће бити осуђен, тако шаље поруку да само онај ко истог дана пријави случај има шансе да добије задовољење правде, а да по протеку одређеног времена нема сврхе пријављивати. То је веома опасно и није тачно.

Како суд, на основу закона, цени доказе у оваквом случају?

– Уколико суд анализом исказа утврди чињенице које су потребне за пресуђење и буде уверен у њих – једини могући исход је да окривљени буде оглашен кривим. У овом предмету је специфично то што постоји заиста велики број оштећених чији сагласни искази говоре у прилог оптужбе, тако да ће од суштинског значаја бити анализа ових доказа и оцена њихове веродостојности.

Напомињем да то није “реч на реч” већ реч против много речи. Чињеница да су искази дати детаљно и да је свако саслушање трајало до пет сати говори сама за себе, док чиненица да жртве нису тражиле заштиту идентитета приликом сведочења иде у прилог веродостојности њихових исказа јер су спремне да стану иза својих речи. Мислим да то њиховим сагласним тврдњама даје једну додатну тежину.

Има ли у досадашњој судској праски случајева да је силовање доказано после протека више година?

Било би интересантно проверити да ли је у нашој судској пракси било случајева да је против једног окривљеног покренут кривични поступак због кривичних дела против полне слободе извршених на штету оволико великог броја оштећених. Ја нисам чуо да постоји. Сведоци смо да су кривични поступци за убиства покретани и вођени по протеку дужег времена, такође без материјалних доказа, па то није представљало никакву препреку да окривљени буду оглашени кривим.

Какве су санкције прописане за дела која се Алексићу стављају на терет, а шта ви очекујете од суда у погледу одлуке о казни?

За силовање је прописана казна затвора од пет до 15 година. Не желим да лицитирам санкцијама јер је њихово извршење у надлежности суда. Очекујем да суд окривљеног огласи кривим на основу расположивих доказа и да ћу заштитити права жртава у овом судском поступку како бих умањио штетне последице по њих и помогао да правда буде задовољена.

Како коментаришете чињеницу да жртве имају огромну подршку јавности, а да у исто време медији не поштују претпоставку невиности окривљеног?

– Природна реакција сваког нормалног човека је подршка овим младим девојкама које су имале довољно храбрости да отворе “Пандорину кутију” и проговоре о детаљима свега кроз шта су прошле.

– Приметио сам да се у појединим медијима манипулише са деловима информација из изјава које су жртве дале медијима, а не тужилаштву. Додати су поједини наводи који су измишљени од стране новинара, и то је последица тајности истраге.

– Што се тиче претпоставке невиности, ја као адвокат заиста водим рачуна да својим коментарима не доводим у питање ову процесну гаранцију, чак сам у више наврата саопштио свој став који је у односу на претпоставку невиности принципијелан, независно од стране на којој у судници седим.

Да ли можете да опишете атмосферу у канцеларији тужиоца? Имају ли жртве помоћ и подршку приликом саслушања у истрази? Због којег тачно разлога је бранилац окривљеног отишао током исказа Иве Илинчић?

– Атмосфера је уобичајена. Тужилац води рачуна о томе да се свака изговорена реч прецизно унесе у записник. Одбрани је омогућено да поставља питања оштећенима. За све ове девојке то је трауматично искуство, али добро знају да је све то неопходно. Због тога је од огромног значаја подршка породице, коју они имају док проживљавају ова искуства први пут у животу. У својим исказима изнеле су и разлоге због чега нису могле да пријаве овај случај раније.

– Колега је напустио саслушање јер је имао других службених обавеза, али је његова колегиница из канцеларије присуствовала саслушању до самог краја.

Да ли мислите да ће главни претрес бити затворен за јавност? Да ли ће жртве морати у судници да се суоче са окривљеним и да поново испричају све што су рекле?

– Врло је вероватно да ће претрес бити затворен за јавност али одлуку о томе доноси суд. Сасвим је извесно да ће жртве у судници морати да понове све шта су рекле у истрази и то у присуству окривљеног, као и да ће се у том случају суочити са њим – на шта су оне спремне. Међутим, уколико нека од других жртава затражи неки облик процесне заштите – уверен сам да ће суд одобрити заштиту идентитета и примену посебних мера приликом саслушања уз искључивање сваке могућности сусрета са окривљеним и суочења са њим. Оне које заступам то нису тражиле, па ово говорим за друге девојке које се евентуално пријаве.

Сведоци смо да је овај случај покренуо лавину потиснутих траума из прошлости које сада многе жене избосе у јавност. Да ли мислите да би оне на овај начин могле да охрабре и све друге које до сада нису имале снаге да пријаве ову врсту кривичних дела?

– Потпуно сам уверен да крајњи ефекат овог случаја превазилази поступак који се води, као и да након овог предмета ништа више неће бити исто, када говоримо о кривичним делима против полне слободе. Уколико реакција јавности охрабри све будуће жртве да у оваквим случајевима не ћуте већ пријаве злостављања, јер је пријава један храбар чин коју јавност отворено подржава и не бави се жигосањем жртви, онда ће амбијент у овом друштву свакако смањити тамни број криминалитета код ове врсте кривичних дела, који је на жалост у Србији по мом уверењу, врло висок.

Извор: Политика/srbijadanas.com

loading...